Ovu bolest kupine karakterišu svetlomrke eliptične pege u osnovi mladog izdanka koje u sredini poprimaju sivu boju. Bolest se razvija najčešće u zoni povreda izdanaka od grada, oruđa pri obradi, prilikom rezidbe…U zoni pege dolazi do pucanja kore usled čega se mladari lome. Ukoliko je jak napad, mladari se potpuno suše, lome I plodovi ne dozrevaju.
Bolest prezimljava na starim, zaraženim izdancima. Tokom kišnog perioda u proleće, od marta meseca dolazi do infekcije. Ukoliko na izdancima postoje rane, one predstavljaju ulazna vrata patogena.
Što se tiče suzbijanja, akcenat je na agrotehničkim merama jer zvanično nema registrovanih fungicida za ovu namenu. Trebalo bi maksimalno izbegavati povrede letorasta kao I prekomermo zalivanje zasada, naročito u toku berbe. Sadnja kupine na većem rastojanju omogućava slobodan protok vazduha, slobodnu apsorpciju sunčevih zraka I na taj način se smanjuje mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka. Rezidba bi trebala da se obavi po suvom vremenu, bez najavljenih padavina bar narednih 5 dana, kako bi se povrede sanirale. Jedna od standardnih mera kontrole je prskanje izdanaka krečnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom, neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6-12 mm. Neophodno je poprskati celu površinu izdanka kako bi ova mera bila efikasna. Jedna od mera borbe protiv ove bolesti je I sadnja tolerantnih sorti.
Mihailović Tamara
Mihailović Tamara