Hidroponski uzgoj jagode podrazumeva gajenje u zaštićenom prostoru na posebnom supstratima uz precizno doziranje hraniva i vode u skladu sa fenofazom biljke i uslovima gajenja. Supstrat koji se koristi u hidroponskom gajenju jagode najćešće je beli ili crni treset (kisele reakcije pH 2,5-3 i odlične vododržeće sposobnosti), kokosova vlakna (kora), ekspandirani minerali gline (vermikulit, agroperlit i sl.). Koriste se i različite mešavine navedenih supstrata kako bi se obezbedili povoljni uslovi za optimalan porast biljaka. Često u upotrebi su i originalni supstrati kao što su holandski BVB HAASNOT, nemački „Klasmann“ ili litvanski „Baltika“.
U supstrat se dodaju hraniva i jedna od preporuka je da se na 1m3 dodaju: 2 kg NPK (najčešće formulacije 10:20:30), 2kg sporootapajućeg đubriva „Osmocote“, 2 kg Uree i 3kg organskog đubriva „Siforga“ (Milivojević et al.).
Generalna preporuka je da se u supstratnoj smeši kombinuju beli treset (40%) zbog vazdušnog kapaciteta (ako je kiseo pH=4,2 povećati pH vrednost na nivo od 5,5 do 6 – dodavanjem fino mlevenog kreča koji sadrži najmanje 80% CaCO3) i crni treset (60%) uz dodatak perlita/vermikulita za postizanje bolje ocednosti i poroznosti sa ciljem obezbeđenja optimalnog vodno-vazdušnog režima supstratne smeše.
Ishrana jagode u ovom sistemu se se obavlja fertigacijom u određenom vremenskim intervalima saglasno fenofazi u kojoj se biljka nalazi, prema napravljenom programu i očekivanim prinosom. Koriste se vodotopiva đubriva različitih formulacija. Pored fertigacije povremeno se vrši i folijarno prihranjivanje mikroelementima, koje se može izvoditi istovremeno sav zaštitom od štetočina i bolesti.
Izbor supstratne smeše uglavnom zavisi od zapremine suda, primenjenih tehničkih sistema za navodnjavanje, ali i tehnološkog nivoa proizvodnje i nivoa znanja proizvođača.
Radmila Koprivica dipl.ing
Koprivica Radmila
Koprivica Radmila