Uspeh savremenog vocarsta u Srbiji je stvaranje novih sorti I podloga sa boljim genotipovima od postojecih. To se moze postici jedino ako raspolazemo: velikom genetickom varijabilnoscu pocetnog materijala, savremenim institucijama sa odgovarajucom tehnikom i angazovanjem mladih strucnjaka raznih profila zeljnih rada, vocara, pomologa, zastitara, selekcionara, geneticara.
Da bi se postigli novi genotipovi neophodno je da se raspolaze velikom genetickom varijabilnoscu pocetnog materijala i da se postave ciljevi oplemenjivanja vocaka a to su:
– Visoki i konstantni prinosi,
– Kvalitetni plodovi po trzisnom ukusu,
– Otpornost na biljne bolesti i stetocine,
– Zdrava organska proizvodnja,
– Prilagodjenost na promenljive agroklimatske uslove sredine.
Pocetnu i posebnu paznju treba posvetitit autohtonoj vocnoj flori Srbije, koja je vrlo raznovrsna, bogata, polimorfna i tokom nizu godina prilagodila uslovima nase sredine. Iz drugih drzava treba introdukovati genotipove sa zeljenim osobinama.
Privredno zanacajne vocne vrste su: sljiva, visnja, jabuka, kruska i malina. Njima treba posvetiti paznju u selekciji i oplemenjivanju, ali nezapostaviti i ostale vocne vrste.
U savremenom oplemenjivanju vocaka se koriste klasicne metode: hibridizacija, inbriding, indukovane mutacije, klonsku selekciju, vestacku inakulaciju, indukovane mutacije, kultura embriona, kultura tkiva, fuzija protoplast geneticke transformacije, genetski markeri, mapiranje gena i hromozomima.
Da bi se ostvarili ciljevi u oplemenjivanju vocaka neophodno je dugorocan priliv finansiskih sredstava, za realizaciju programa koji traje duzi niz godina a sve bi se to vratilo trostruko vise, stvaranjem novih sorti i podloga za buduce generacije i vreme koje dolazi.
PSSS Leskovac
mr. Aleksandar Mitić
Mitić Aleksandar
Mitić Aleksandar