Stočna brašna su proizvod dobijen mlevenjem pojedinih vrsta žita, a sastoje se od usitnjenog endosperma, klica i pojedinih slojeva omotača-mekinja.
Stočno brašno bi se ustvari moglo nazvati treća najfinija frakcija mekija, jer se dobija kad se kroz još gušće sito (svileno) proseju sitne mekinje i izdvoje grubi delovi omotača zrna (celulozni), kao i grube primese.
Stočna brašna su nešto bogatija sirovim belančevinama i mašću nego mekinje žita od koga potiču. Imaji i veći sadržaj ugljenih hidrata, zbog većeg prisustva skroba. Osim toga ,sadrže manje celuloze,jer su grubi delovi ljuske (krupne mekinje kod pšenice) prosejavanjem odstranjeni.Ona su znatno bolje svarljiva nego pšenične i ražene mekinje.
Kao i mekinje stočna brašna imaju malo kalcijuma, ali su bogata fosforom. Siromašna su riboflavinom(B2 vitamin) inemaju skoro ništa karotina i vitamina D, ali su bogat izvor tiamina i niacina.
Stočna brašna se upotrebljavaju,uglavnom, za isrhanu svinja, teladi i živine ali se isto tako mogu davati i drugim životinjama umesto mekinja, kao proteinsko hranivo. U ishrani svinja i živine ne daju dobre rezultate ako se daju kao samostalno hranivo zbog slabijeg sastava esencijalnih aminokiselina. Zato se obično mešaju s proteinskom hranom animalnog porekla,koja koriguje i dopunjuje sastav i odnos ovih aminokiselina. Naročito se koriste mesno brašno,riblje brašno, mleko u prahu ai drugi slični proizvodi. Dopuna animalnim proteinima nije potrebna u ishrani goveda i drugih preživara.
U stočna brašna ,obuhvaćena propisima spadaju pšenično stočno brašno,ražano stočno brašno i kukuruzno stočno brašno.
Dragoljub Krajnović
Krajnović Dragoljub
Krajnović Dragoljub