[Šućević SvetlanaUčesnik]

Lucerište predstavlja posebno stanište jer je lucerka višegodišnja kultura, gaji se na jednom polju 3-5 godina, na kojoj postoje povoljni uslovi za ra¬zmnožavanje brojnih vrsta štetočina.Sa dužinom gajenja uvećava se brojnost mnogih štetnih vrsta. Na lucerki se sreće veliki broj štetnih vrsta, među kojima je značajan broj specijalizovanih štetočina. Domi-niraju predstavnici tvrdokrilaca i leptira.Koren lucerke napadaju brojne štetočine od kojih se u našoj zemlji naročito ističu poljska voluharica , slede lucerkina pipa, sitone (Sitona spp.) i dr.Na¬vedena voluharica često jako proređuje useve, pa se lucerišta pre vremena razoravaju. U najvažnije štetočine lista i stabljike lucerke, useva za proizvodnju stočne hrane, kod nas se ubrajaju lucerkina pipa, lucerkina lisna pipa ,mala lucerkina pipa , apion (Apion pisi), lucerkina buba , lucer¬kina bubamara , zelena graškova vaš , sovice, metlica , poljska voluharica, hrčak i dr. Od navedenih po štetnosti naročito se ističu lucerkina pipa, lucerkina buba i poljska voluharica. Usled napada lucerkine bube kod nas nije retkost da se prinos zelene mase smanjuje za 30-50%. U najopasnije štetočine lucerke za proizvodnju semena spadaju pipa lucerkinog semena, mušica lucerkinog cvetnog pupoljka, lucerkina stenica i osica lucerkinog semena .Usled napada navedene pipe, štete mogu biti u smanjivanju prinosa za 10-50%. Mušica lucerkinog cvetnog pupoljka može da prouzrokuje opada¬nje cvetnih pupoljaka i do 50%. U okviru kompleksa mera za borbu pro¬tiv raznih vrsta štetočina lucerke, te radi smanjivanja kontaminacije pesticidima (gde se nakuplja i razmnožava mnoštvo kori¬snih insekata, oprašivača biljaka i prirodnih neprijatelja štetočina), prvorazredno mesto pripada raznim agrotehničkim merama i primeni bioloških sredstava zaštite useva. Od najvznijih mera borbe protiv štetočina lucerke od posebnog značaja je plodored, gajenje otpornih sorti, agrotehničke mere, prostorna izolacija, pravovremena setva… Lucerka se gaji u plodoredu ili izvan njega, na tzv. prelaznim poljima. Ova biljna vrsta ne podnosi brz povratak na polje na kojem je već gajena ili druge vrste leguminoza. Ponovna setva lucerke, na isto polje, izvodi se posle 3 do 5 godina, odnosno nakon 6-10 godina ukoliko je površina zaražena vilinom kosicom. Gajenje lucerke u monokulturi dovodi do masovnog razmnožavanja raznih štetočina, naročito specifičnih vrsta trofički tesno povezanih za ovu biljku. Već je naglašen veliki značaj agrotehničkih mera, u okviru kompleksa mera radi suzbijanja štetočina lucerke (od plodoreda do obrade zemljišta).Kao predusevi za lucerku koriste se šećerna i stočna repa, krompir, kukuruz, strna žita, duvan, uljana repica i povrće, jer posle navedenih kultura, u zemljištu ne¬ma štetočina koje bi u većoj meri ugrozile usev. Ukoliko se setva lucerke umesto tokom leta obavi s proleća, na polju posle gajenja kukuruza u višegodišnjoj monokulturi, ili posle kratkotrajne monokulture strnih žita, može uslediti jači napad kukuruzne pipe, odnosno skočibuba.Za semensku proizvodnju treba odabrati duga i uska polja, u neposrednoj blizini šumskih kompleksa ili većih površina pod prirodnim travnjacima. Na taj način, pored obezbeđivanja korisne faune za oprašivanje biljaka, biva i veća raznovrsnost i brojnost predatora i parazitoida – prirodnih neprijatelja raznih štetočina semenskog useva. Radi suzbijanja brojnih štetočina preporučuje se prostorna izo¬lacija od 1 do 1,5 km između nove lucerke i starog lucerišta (naročito kada se posle pres¬tanka gajenja ovog useva takvo polje preore). Navedena mera doprinosi kasnijem zaseljavanju i smanjivanju stepena napada raznih štetočina.Setva lucerke se može sejati u dva roka, u proleće (od polovine marta do 10. ap¬rila), ili tokom leta (od avgusta do sredine septembra). Češće se koristi prvo. Ukoliko se setva obavi u drugoj polovini leta iznikli usev biva manje oštećen od šteto¬čina, s obzirom da temperature u tom periodu doprinose bržem prolaženju kritičnog ra¬zdoblja. Smanjivanju stepena napada štetočina na mladom usevu, pri prolećnoj setvi, koristi ranija setva u okviru martovskog roka. Povećanjem međurednog prostora, pri proizvodnji semena, u osetnoj se meri snižavaju štete od mušice lucerkinog cvetnog pupoljka.
Izvor PSSS Novi Pazar

[Autor]

Članci