[Rehak GordanaUčesnik]

<b>ŠTETNOST PESTICIDA</b>
<p align=”JUSTIFY”><span style=”font-family: Cambria, serif;”>Svedoci smo sve veće upotrebe hemijskih preparata koji se koriste u poljoprivredi kao zaštitna sredstva u biljnoj proizvodnji, a niko ne razmišlja šta ta hemijska sredstva sadrže i koliko kao tako primenjena na ratarske, a posebno povrtarske biljke imaju uticaja na zdravlje ljudi i životinja koje ih konzumiraju. </span></p>
<p align=”JUSTIFY”><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Cambria, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Pesticidi jesu hemijska jedinjenja ili smeše, koji se koriste za otklanjanje, suzbijanje i uništavanje biljnih i drugih štetočina. Za razliku od većine zagađujućih materija koje se u životnu sredinu unose bez određenog cilja, pesticidi se unose sa namerom da pomognu čoveku povećanjem prinosa u ishrani, zaštiti </span></span><span style=”font-family: Cambria, serif;”>životne sredine u “borbi” protiv štetnih mikroorganizama i brojnih štetočina.</span></span></p>
<p align=”JUSTIFY”><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Cambria, serif;”>Koriste se u poljoprivredi i šumarstvu sa udelom od 90%, a znatno manje u drugim oblastima. Pesticidi su nastali sa namerom da pomognu čoveku, povećanjem prinosa u poljoprivredi, voćarstvu, vinogradarstvu i šumarstvu suzbijanjem štetnih mikroorganizama, kao potreba za većom količinom zdrave hrane i potrebe da se iskorene mnoge bolesti u kojima štetočine imaju ulogu prenosioca. </span></span></p>
<p align=”JUSTIFY”><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Cambria, serif;”>Delovanje pesticida na biocenoze i životnu sredinu u celini je veoma složen i raznovrstan, takođe i na ljudsko zdravlje, pri čemu treba pronaći prilaz u pronalaženju adekvatnih mera prevencije, hemijske zaštite i otklanjanja posledica u sklopu remedijacije.. </span></span></p>
<p align=”JUSTIFY”><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Cambria, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Značajnija narušavanja u biocenozama registruju se pri sistematskoj primeni visokotoskičnih pesticida, uglavnom organohlornih jedinjenja. Ovi preparati se slabo razlažu u vodi i zemljištu, poseduju sposobnost </span>akumulacije u organizmima biljaka i životinja, pa njihova dugotrajna primena u neograničnim količinama ispoljava značajna dejstva kako na biocenoze, tako i na ljudsko zdravlje. Poljoprivredni proizvođači bi trebalo da znaju dosta toga o samoj zaštiti prvenstveno sebe pri korišćenju preparata pri upotrebi, ali i finalnih proizvoda koje koriste za jelo u širem smislu. Veoma je opasno koristiti preparate u povećanim koncentracijama pri apliciranju na usev, jer se odražava na proizvode i ostavlja dugotrajne ili trajne posledice na ljudsko zdravlje, zemljište i celokupni ekosistem. </span></span></p>
<p align=”JUSTIFY”><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Cambria, serif;”>Veliku opasnost predstavlja prisustvo pesticida u lancu ishrane. Postepeno akumulirani u jednim organizmima, ovim putem ishrane lako se predaju drugim. Većina pesticida (među njima i organohlorni) poseduju izrazitu sposobnost koncentrovanja i ispoljavaju aktivno biološko dejstvo na toplokrvna živa bića. Ova sredstva su, značajna isključivo sa stanovišta zaštite zdravlja stanovništva zbog zagađenosti prehrambenih artikala i eventualno kumulativnih efekata. </span></span></p>
<p align=”JUSTIFY”><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Cambria, serif;”>Različiti pesticidi poseduju brojne fiziološke aktivnosti u odnosu na biljke. Otpornost biljaka prema njihovom delovanju određena je hemijskim sastavom, dozama i oblicima preparata, načinom i vremenom obrade, fazama rasta, anatomskom i morfološkom građom biljke, njenih organa i tkiva. U osnovi otpornosti raznih vrsta biljaka prema pesticidima, leže njihove biohemijske razlike u razmeni materije u fiziološkoj reakciji na ova jedinjenja. Uticaj pesticida na biljke počinje od momenta kontakta i prodora kroz lišće, stablo i korenje. Većina herbicida i insekticida sistematskog delovanja, akaricidi i neki fungicidi dosta brzo prodiru i kreću se po biljci, ispoljavajući opšti uticaj na ceo biljni organizam. Najveću pažnju treba posvetiti karenci, odnosno vremenskom periodu kada prestaje dejstvo primenjenog preparata na poljoprivredne proizvode namenjene ljudskoj ishrani.</span></span></p>
<p align=”JUSTIFY”><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Cambria, serif;”>Neki preparati koji nisu sposobni da se kreću, lokalizuju se na mestima prvobitnog prodora ispoljavajući lokalno dejstvo. Pri obradi biljaka u razvoju, pesticidi u biljni organizam prodiru uglavnom kroz lišće (kutikule i pore) u obliku tečnosti i pare. Pri nedostatku vlage u biljci, pesticidi prodiru kroz masne koponente ćelijskog zida. Pesticidi uneti u zemljište, mogu u zavisnosti od primenjene doze i vrste preparata promeniti sastav zemljišne mikroflore.</span></span></p>
<p align=”JUSTIFY”><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Cambria, serif;”>Zemljišni fungicidi i dumiganti, po pravilu dejstvuju negativno na mikrofloru zemljišta. Opšti pokazatelj dejstva pesticida na mikrofloru jeste biološka aktivnost zemljišta, ili intenzitet zemljišnog disanja (sorpcija O2, oslobađanje CO2).</span></span></p>
<p align=”JUSTIFY”><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Cambria, serif;”>Herbicidi se relativno brzo razlažu u zemljištu i njihova primena u preporučenim dozama ne odražava se negativno na zemljišnu mikrofloru. Pri unošenju u zemljište u povećanim dozama, dolazi do privremenog pregrupisavanja sastava mikroflore. Karakter i stepen dejstva na faunu uslovljeni su osobinama preparata, njihovim sadržajem u zemljištu, sastavom faune i zemljišno-klimatskim uslovima. </span></span></p>
<p align=”JUSTIFY”><span style=”color: #000000;”><span style=”font-family: Cambria, serif;”>Na ove činjenice treba obratiti veliku pažnju ne zanemarujući štetne uticaje koji mogu da se ispolje pre svega na zdravlje ljudi i životinja koje ulaze u lanac ishrane.</span></span></p>
<p align=”JUSTIFY”><span style=”color: #000000;”> <span style=”font-family: Cambria, serif;”>Dipl. Ing. GORDANA REHAK, savetodavac za ratarstvo</span></span></p>

[Autor]

Članci