[Mitić AleksandarUčesnik]

Podizanje vinograda je ozbiljna investicija u finansiskom i organizaciono tehničkom delu pa prema tome treba da se krajnje ozbiljno pristupi. Sve radnje i postupci koje se izvode moraju biti blagovremeno izvedene, i tehničko tehnološki ispravno rešene. Planiranje podizanje vinograda na nekoj površini treba projektovati tri do pet godina unapred. Šta to podrazumeva! Proučavanje ekoloških faktora – meteoroloških (vremenskih) prilika: osunčanost, maksimalne i minimalne temperature, količine i učestalosti padavine na godišnjem nivou paralelno sa razvojom fenofaza, pravac i brzina vetra i drugo kao i zemljišni ( edofski ) faktori – dubina profila, propustljivost zemljišta, bogatstvo nutricijentima i drugo i reljefni ( orografski) sa akcentom na putnu infrastrukturu, blizine tržišta, skladišta ili prerade ( vinarije). Pored ovih parametara bitno su i biotički faktori a u prvom redu prisutnost adekvatne radne snage određene specijalnosti za izvođenje poslova i uticaj zdrave žive sredine ( biotičkih faktora ) na vinovu lozu i neno uspevanje. Za podizanje vinograda najbolje je koristiti površine gde su gajene ratarske kulture u prvom redu žitarice ili lugominoze, ako to nije slučaj već koristimo zemljište koje je prekriveno visokim i niskim rastinjem potrebno je to rastinje iskrčiti, bezbedno ukloniti ili istarupirati i prevesti kulturi gajenjem žitarica minimum tri godina a onda krenuti sa pripremama za podizanje vinograda. Gajenjem žitarica vrši se delom i čišćenje zemljišta od korova a time i kasnije nesmetanim razvijanjem vinove loze u pogledu održavanja. U ovom momentu posle žetve se uzimaju i dva uzorka zemljišta na dubini do 30 cm i od 30 do 60 cm za potrebe agrohemiske analize u cilju meliorativnih popravki zemljišta i kasnijeg đubrenja vinograda. Sa žetvom žitarica tokom jula meseca ili usitnjavanjem i zaoravanjem leguminoza kreće duboko oranje ili rigolovanje zemljišta. Rigolovanje se izvodi posle meliorativnog đubrenja, na dubini od oko 60 cm traktorima jače snage sa pogonom na obe osovine obično jednobraznim ređe dvobraznim plugom gde se plastica zemlje okreće za 180 stepeni i površinski humusno okumulativni sloj zemljišta ubaci u dublji sloj i time obogaćuje zemljište na dubini od 30 do 60 cm dubine, a donji sloj plastice izbaci na površini. Takom razvoja vinove loze po sadnji čokota, korenov sistem se nesmetano razvija i bez problema kada je zemljište rastresito i bogato a na površini zemljišta nema toliko razvoj korova jer je zaostalo seme ubačeno na veću dubinu, i olakšana površinska obrada i održavanje vinograda. Vreme izvođenja rigolovanja je krajem jula i u toku avgusta pa čak i septembra meseca. Po izvršenom rigolovanju se pristupa pripremi zemljišta i organizovanju zemljišnih površina ( parcela ) sa putnom mrežom, obratnim stazama izolacionim površinama i svim potrebnim pomoćnim i drugim objektima u cilju što lakše organizacije podizanja vinograda, sadnje vinove loze i postavljanja naslona.

Savetodavac iz oblasti voćarstva i vinogradarstva mr Mitić Aleksandar

[Autor]

Članci