[Stanojlović SrđanUčesnik]

Стање у воћарству колубарског округа у 2019 години

Од свих лоших година ова је најгора воћарске година. Принос је био просечан али је цена у откупу била катастрофална као и сама организација откупа на терену. Нажалост, држава је откуп воћа препустила тржишту које се није издиференцирало и појавио један или више озбиљних откупљивача на терену, тако да на нашем подручју воће узима како ко хоће по принципима тоталне неорганизованости, неозбиљности, наравно, са часним изузецима којих је јако мало.
Код јагоде је остварен просечан принос али добар квалитет па је цена од 130 – 170 дин/кг и доста купаца, ову производњу мало подигнута у односу на прошлу годину.
Трешња је и ове године остварила одличну цену од 150 па и 200 дин/кг, тако да се подижу нови засади трешње али се мора водити рачуна о подлози на коју се калеми трешња јер није свака подлога добра за свако земљиште.
Површине под малином како стандардном тако и ремонтантном су у стагнацији, али има доста површина где је масовно сушење и ако се не увезе нови квалитетан садни материјал, бољитка ће тешко бити. Приноси су били јако лоши са просечним квалитетом, док је откупна цена варирала од 130 – 200 дин за ремонтантне сорте а за класичну малину 150 – 190 дин. И ове године се показало да квалитет и контролисана производња полако улазе и на наше тржиште па је малина и купина која је произведена по принципима ригорозне контроле заштите остварила бољу цену и за 50 динара/кг само што наши произвођачи мисле да контролисана производња подразумева да не треба ништа радити нити примењивати заштиту у малињацима па су зато поједини брали са 50 ари свега 500 кг.. Овако сушна и топла година са недовољно падавина, утицала је негативно на ластаре за следећу годину а ни лоша заштита претходне године није много помогла да се биљка добро спреми за следећу родну годину.
Купина је опет остварила добар принос и цена је у почетку обећавала са почетних 50 – так дин/кг али је брзо пала на 30 дин остала је необрана на 40 % до 60 %. Једино су сорте попут Лох неса, Трипл крау и Торн фри које су могле да се пласирају као конзумне, остваривале на пијацама цену од 150 па чак и до 250 дин/кг. Цена је у откупу и ове године била веома ниска и није покривала ни трошкове производње и бербе.
Код шљиве смо имали просечан род и одличан квалитет. Цена овог воћа је била веома лоша, и кретала се од 12 – 20 дин./кг. По неком неписаном правилу код нас, кад је лоша цена сирове шљиве буде добра цена суве па је тако и ове. Цена суве шљиве је кренула од 80 дин. да би већ сад изашла на 120 дин./кг. суве шљиве. сушене у линијским сушарама.
Род осталих коштичавих воћни врста је био солидан али је код вишње била лоша цена 25 – 45 дин, што је потпуно одбило пољопривреднике од подизања нових вишњика, али је зато код брескве и нектарине цена била солидна и кретала се око 70 – 80 дин/кг.
Род аутохтоних сорти јабука и крушака је био одличан али је трешена јабука купована по цени од 7 – 9 динара, што је много мало и и тек су је понеки произвођачи сакупљали, док се плантажна јабука доста добро продаје али је цена лоша и креће се око 40 дин./кг а откуп прве класе свеже јабуке је ишао по 35 дин/кг. Код плантажне крушке је остварен солидан род као и цена од 40 дин./кг., док је дуња родила добро и остварена цена од 35 до 40 дин/кг. је била задовољјавајућа.
Површине под орахом и леском су повећане за 10 % у односу на претходну годину а и даље влада велико интересовање за подизање нових површина под овим воћним културама, посебно за орах. Добар принос је остварен код ораха, док је код леске род подбацио, али је због лошег рода лешника у Турској цена била солидна и ишла је по цени од 350 дин/кг за неочишћени а очишћени је ишао и до 800 дин/кг сувог лешника, док се очишћени орах продавао од 800 до 1200 дин/кг
Дуго ће се памтити ова виноградарска година, не толико по приносу колико по квалитету грођжа. Иако је година била веома захтевна у погледу заштите јако топло време и много сунца допринели су да грожђе скупи шећера као никад, па је чак и смедеревка у нашем крају која тешко сазрева, сакупила 22 % шећера. Вина која смо произвели су иако млада већ сада нешто посебно и верујемо да ће ове године ваљевски крај имати врхунска вина за све винске сладокусце.
И ове године се показало да је прави пут за воћаре увођење нових технологија у производњу где ће се воће гајити у затвореном простору (јагода, малина) а остало воће у таквим засадима где су ризици производње сведени на минимум ( постављање противградних мрежа, система за наводњавање, система против мраза ). Такви модерни засади са сортама у тренду могу гарантовати добре и редовне приносе и квалитет који ће наћи купце широм веома пробирљивог европског и светског тржишта. Показало се да нам једина нада ваљевских воћара, производња и продаја свежег воћа јер само оно остварује одличну цену али да би то радили сви у ланцу производње се морају много боље организовати и мора се радити на удруживању јер ће само велики произвођачи бити интересантни огромним светским трговинским ланцима.

дипл.инж. СрђанСтанојловић

[Autor]

Članci