[Stefanović ŽivkoUčesnik]

Srpska poljoprivreda i IPARD
Evropska komisija je usvajanjem predloga IPARD II programa Republike Srbije (20.01.2015.g.) za period 2014-2020.godina i opredeljivanjem 175 miliona evra za njegovu realizaciju učinila korak u približavanju predpristupnih fondova EU za ruralni razvoj. Usvojeni program ima za cilj da se u srpskoj poljoprivredi poveća produktivnost i konkurentnost, da se srpska poljoprivreda uskladi sa standardima EU i prilagodi zahtevima domaćeg i stranog tržišta, ali i diverzifikacija (menjanje, unošenje promena u organizaciju poljoprivredne proizvodnje) i razvoj ekonomskih aktivnosti, što bi dovelo do poboljšanja kvaliteta života u ruralnim područjima.
Srpskoj poljoprivredi je na raspolaganju od 2015.godine do 2020. godine 175 miliona evra iz IPARD fondova, ali se još ne može tačno reći kada će ta sredstva moći da se koriste. Naime, 2015.godine na raspolaganju je bilo 15 miliona evra, i svake naredne godine ta suma se uvećavala za dodatnih 5 miliona evra, tako da zaključno sa 2017.godinom na raspolaganju nam je 60 miliona evra. To što ih nismo koristili ne znači da nam neće biti dostupna, jer sva sredstva iz IPARD fondova se mogu koristiti najduže tri godine po završetku programa, odnosno do kraja 2023.godine. Uslov za korišćenje IPARD sredstava je da Srbija preuzme nadležnost za procedure za trošenje fondova , tako što će srpske vlasti od Evropske komisije preuzeti odgovornost za procedure poput tendera i drugih postupaka za korišćenje novca, kao i da se Uprava za agrarna plaćanja osposobi i pojačaju njeni kapaciteti.
Još otklanjamo nedostatke koje su uočili revizori Evropske komisije, i radi se rekonstrukcija zgrade gde će biti Uprava za agrarna plaćanja i taj posao treba da bude kompletno završen do kraja avgusta 2017.godine, a radi se i na edukaciji novozaposlenih u toj upravi, kao i na otklanjanju drugih uočenih nedostataka kako bi Evropska komisija mogla u septembru 2017.godine ponovo da se pozove u reviziju. IPARD grupa Vlade Srbije zajedno sa Ministarstvom finansija svakih 14 dana analizira do sada urađeno, ali ipak pojedine stvari ne zavise samo od nas već u većoj meri od onih koji će vršiti kontrolu, a to su revizori Evropske komisije. Ako je nedovoljna razvijenost kapaciteta Uprave za agrarna plaćanja najveći problem za revizore, onda smo na dobrom putu ka početku korišćenja bespovratnih sredstava Evropske unije iz IPARD fondova, tako da bi srpska poljoprivreda po osnovu IPARD programa trebala u narednom periodu da ima investicije u vrednosti od oko 400 miliona evra (175 miliona evra EU, 55 miliona evra budžet RS i 170 miliona evra poljoprivrednici).
Savetodavac za agroekonomiju, Živko Stefanović dipl.inž poljoprivrede
PSSS”Poljosavet”Loznica

[Autor]

Članci