Kod nas se tradicionalno zreli plodovi voća koji ne uspeju da se domognu tržišta u sirovom stanju ili ne zadovoljavaju tržišne norme u pogledu vizualnog izgleda prerađuju u voćne rakije ili neki drugi vid prerade kao na primer: sokovi, džemovi i drugi. Dezertno vino od višnje je još jedan zanimljiv način prerade višnje. Za spravljanje dezertnog vina od višanja pogoduju naročito sorte sa zatvoreno crvenom bojom plodova. Ukoliko se za spravljanje vina koriste sorte sa manje bojenih materija u pokožici, preporučljivo je dodati 10-30% sorata sa obojenijom pokožicom. Treba obratiti pažnju da što manje peteljki dospeva u kijuk. Prilikom muljanja višanja, ne bi smeio više od 10% koštica da bude izlomljeno. Kijuk dobijen nakon muljanja višanja treba sumporisati sa 10-15 g vinobrana na 100 kg. Preporučljivo je takođe vrenje kljuka uz primenu čiste kulture vinskog kvasca. Vrenje obično traje 2-4 dana, a potom je potrebno izvršiti ceđenje vina. Izdignuti kljuk u toku vrenja (klobuk) potrebno je što češće potapati. Dezertna vina visokog kvaliteta dobijaju se dodatkom šećera u više navrata u toku vrenja. Ukoliko sok (šira) dobijena ceđenjem sadrži 90 do 110 g šećera po litru i 11-17 g/l kiselina, tada se iz sledeće tabele može naći količina šećera i vode koju treba dodati na 1 litar soka da bi se dobilo dezertno vino željene jačine:
željeni sadržaj alkohola u vinu u vol.% šećer u g + voda do 1 litra
12 290g
13 325g
14 360g
15 395g
16 430g
17 465g
Čuvanje i nega voćnih vina kao i mane i kvarenja i načini njihovog otklanjanja istovetni su sa onima koji važe za vino spravljeno od grožđa.
PSSS Kruševac, Dragana Andrejić
Andrejić Dragana
Andrejić Dragana