[Nešović NenadUčesnik]

SPELTA PŠENICA
(Triticum spelta L.) spelta, krupnik, pir, pira (engl. Spelt, nem. Dinkel)

Povećanje ljudske populacije, deficiti hrane, i specifični zahtevi u ishrani nameću potrebu za povećanje bilansa hrane i uvođenje u proizvodnju nekonvencionalnih kultura.Pored žita iz standardne proizvodnje, koja se u svetu koriste u značajnijoj meri, a kod nas se vrlo malo gaje: Raž (Secale cereale); Tritikale (Triticosecale); Sirak za zrno (Sorghum Bicolor); Proso (Panicum sp.) u proizvodnju se uvode i zrnaste kulture koje botanički ne spadaju u žita, ali se u zadnje vreme koriste na različite načine kao sirovine u pekarstvu ili za proizvodnju specijalnih proizvoda. To su Heljda (Fagopyrum esculentum) i Štir (Amaranthus sp.). Zbog visoke dijetalne i nutricione vrednosti povećavaju i površine zasnovane sa arhaičnim (prastarim) formama pšenice: Jednozrnac (T. monococcum, engl. Einkorn); Dvozrnac (T. dicoccum, engl. Emmer) i posebno sa Speltom (Triticum spelta) i Kamutom (T. turanicum; T. turgidum ssp. turanicum).Istraživanja su pokazala da ove forme pšenice imaju opravdanje za gajenje i u agronomskom i prehrambenom smislu. To su kulture koje se odlikuju znatno manjim zahtevima u pogledu uslova gajenja u odnosu na konvencionalna žita (izrazito male potrebe za đubrenjem i skromni zahtevi prema klimatskim, zemljišnim činiocima i agrotehnici ). Karakteriše ih tolerantnost prema štetočinama i bolestima, a imaju veći sadržaj antialergijskih materija, određenih vitamina kao i veći sadržaj proteina i minerala. To ih čini veoma pogodnim za gajenje u organskoj proizvodnji. Značajne površine pod ovim žitaricama zasnivaju se na severu Vojvodine. Triticum aestivum spelta je nastala spontanim ukrštanjem travnih vrsta pre 5000-6000 godina p.n.e. na Bliskom istoku. To je heksaploidna plevičasta forma pšenice. Ima visoko stablo i sklona je poleganju. Klasovi su dugački, bez osja sa lomljivim vretenom. Klas spelte sastoji se od klasaka ( u klasku – po dva zrna) naizmenično poređanih na vretenu. Tokom vršidbe zadržava plevicu. Zrno spelte slično je zrnu meke pšenice s razlikom što je brazdica izrazita i duboka. Udeo zrna u klasku je oko 70-75% a ostatak je plevica. Ispitivanjem je utvrđeno da sadrži više proteina u odnosu na pšenicu aestivum. Sadržaj proteina se kreće i preko 20% i ovako visok iznos proteina je po hranljivoj vrednosti približava ovsu. Povećan sadržaj vitamina i mikroelementa selena utiču na to da proizvodi od spelte imaju antioksidativna svojstva. Dijetalna svojstva spelte su takođe izražena zbog visokog sadržaja dijetalnih vlakana (8-9%) i pogodna je za dijete.Seje se u jesen. Optimalni rok setve je od 25.IX – 10.X sa sklopom od 350 -500 zrna po m2 i normom setve od 160-240 kg/ha. Zbog izrazito male potrebe za đubrivima i mogućnošću primene samo stajnjaka vrlo je pogodna za organsku proizvodnju.

Nenad Nešović

[Autor]

Članci