Karfiol za razliku od ostalih kupusnjača ima specifične zahteve prema uslovima spoljašne sredine. Optimalna temperatura za rast i razvoj je oko 18C. Najbolje mu odgovara vlažnost zemljišta između 70 i 80% poljskog vodnog kapaciteta (PVK). Povećana vlažnost zemljišta štetno se odražava na organoleptička svojsta ruže koja postaje nearomatična, sa niskim sadržajem šećera i mineralnih materija. Povoljna relativna vlažnost vazduha za karfiol kreće se oko 85-90 odsto. Osetljiv je na nedostatak vlage. Potrebe u vlazi su prilično velike, a naročito u vreme zametanja i formiranja ruža. Kod nas obično nema dovoljno padavina za normalan razvoj karfiola, te se usevi moraju redovno navodnjavati. Temperature iznad 25C su nepovoljne, kad ih prati vazdušna i zemljišna suša veoma štetno utiču na razvoj biljaka i prinos. Karfiol nije otporan na niske temperature kao kupus. Karfiol traži plodna, topla i rastresita zemljišta, neutralne reakcije (6,5-7,2 pH). Karfiol ima umerene potrebe za svetlošću, ali ne podnosi zasenjivanje. Ako nema dovoljno svetlosti, biljke ostaju nedovoljno razvijene, a ruže sitne i lošeg kvaliteta, zato karfiol ne treba gajiti u združenim usevima. Nepovoljni uslovi tokom proizvodnje prouzrokuju fiziološke poremećaje (sitna cvast, prorastanje brakteja, pupoljčenje, jalovost) što delimično ili u potpunosti umanjuje tržišnu vrednost karfiola. U proizvodnji karfiola koriste se organska i mineralna đubriva. Karfiol povoljno reaguje na đubrenje stajnjakom, jer se uz poboljšanje strukture zemljišta postiže bolja aeracija. Stajnjak se unosi u količini od oko 50-60 t/ha. Pored toga, od mineralnih đubriva potrebno je uneti 100-200 kg/ha azota, 80-100 kg/ha fosfora i 200-250 kg/ha kalijuma. Precizne norme đubriva mogu da se odrede tek na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta. Bere se za vreme suvog i sunčanog vremena odsecanjem cvetova s lišćem koje ih obavija, a zatim se listovi skrate toliko da samo s bočnih strana zaštićuju cvetove. Nakon berbe cvetovi se moraju zaštiti od sunčeve svetlosti da ne bi došlo do promene njihove boje. Ukoliko se zakasni sa berbom može doći do izduživanja cvetnih grana cvetova, isti bivaju rastresiti i gube boju.
Slavica Kodžopeljić dipl.inž. ratarstva
Kodžopeljić Slavica
Kodžopeljić Slavica