[Rangelov IvanUčesnik]

Сваке године смо сведоци спаљивања жетвених остатака на парцелама после жетве стрних жита и великих штета на парцелама суседних њива било на ратарским усевима било на воћарским засадима. Законом о пољопривредном земљишту (2016), члан 28. забрањено је спаљивање жетвених остатака после жетве усева на пољопривредном земљишту. Законом о пољопривредном земљишту(2016), члан 21, регулисано је да власник, односно корисник обрадивог пољопривредног земљишта треба да врши контролу плодности обрадивог пољопривредног земљишта као и евиденцију количине унетог минералног ђубрива и пестицида. Спаљивање жетвених остатака забрањено је законом и води се као кривично дело и за шта следе строге мере МУП-а а уједно и губитак активног статуса пољопривредног газдинства и тиме све остале погодности од стране Министарства пољопривреде,шумарства и водопривреде Републике Србије и највећег броја субвенција Државе. Спаљивање стрњишта је кажњиво по више закона;
– карактерише се као кривично дело изазивања опште опасности;
– власник пољопривредног газдинстава губи право на подстицајна средства у
пољопривреди на период од две године.
– за физичка лица предвиђена је казна од 100.000 динара;
– за правна лица предвиђена је казна од од 300.000 до милион динара
– изазивач пожара је дужан да надокнади трошкове интервениције ватрогасаца
Све мање сточара, смањење сточног фонда, све мања употреба стајњака на њивама, све мањи садржај хумуса у земљишту, разлози су због којих би требало заорати жетвене остатке. Да би се садржај хумуса повећао за само 1 проценат потребно је време од 50 до 100 година. У новије мвреме већина комбајна има сечку и у могућности је да исецка сламу како би се иста лакше заорала. На тај начин поправљамо плодност земљишта односно садржај хумуса, враћамо бар 30% хранива изнешених приносом из земљишта. Спаљивањем стрништа произвођачи теже да поред сламе униште и постојеће корове. Међутим вишегодишње корове који су најтежи није могуће тако уништити јер су то ризомски корови а њихови ризоми продиру до дубљих слојева у земљишту. Једино је у присуству фитосанитарне инспрекције дозвољено спаљиваљње стрништа у случају појаве главнице на поарцели. Спаљивањем стрништа се међутим уништавају милиони корисних микроорганизама који омогућују разлагање жетвених остатака и корисне микрофауне која поправља физичке и хемијске особине земљишта. Заоравањем жетвених остатака подиже се ниво угљенка у земљишту, што је врло битно за подизање нивоа микробиолошке активности земљишта. Заоравањем жетвених остатака треба додати 100кг/ха уреје или унети неко микробиолошко ђубриво како би подстакли разлагање жетвених остатака у земљишту. Уношењем уреје регулише се однос угљеника и азота чиме се такође подстиче разлагање жетвених остатака. Тренутно постоје повољни услови влаге у земљишту на многим парцелама те је препорука је да се одмах после жетве плитко заоре стрниште, на 12-15цм, тањирачом или плугом. Тако се уносе жетвени остаци и подстиче почетак њихове разградње. Овом мером се стварају услови за каснију јесење-зимску дубоку основну обраду земљишта. На тај начин боља је акумулација влаге у наредном периоду, провоцира се семе једногодишњих корова да никне да би касније дубоком основном обрадом земљишта уништили поникле корове из семена. У великој мери се љуштењем стрништа механичким путем сузбијају и вишегодишњи корови. Љуштење стрништа је прва мера борбе против корова јер се поред једногодишњих корова у великој мери сузбијају и вишегодишњи корови тако што сае њихов коренов систем извлачи на површину земљишта и подвргава деловању високих температура што утиче на редукцију закоровљености њива. Тиме се смањује употреба тоталних хербицида који су сада врло скупи а поред тога утичу на здравствено стање нашег земљишта и свих организама у њему. Велики је проблем ратара да обаве дубоку јесењу обраду земљишта за кукуруз, да пробију створени плужни ђон. Љуштењем стрништа сварају се услови за квалитетнију и дубоку основну обраду земљишта.

дипл.инж.Иван Рангелов

[Autor]

Članci