[Zafirović Stojanović MilenaUčesnik]

Borovnica se može pakovati u toku same berbe ili nakon rashlađivanja u skladištu. Za potrošnju u svežem stanju, pakuje se u kartonske gajbice ili u male plastične posudice od stiropora koje mogu biti različite zaprimine: 500 g, 250 g, 125 g, zavisno od želje kupaca. U cilju očuvanja kvaliteta, koriste se posudice sa poklopcem ili polietilenskom folijom.
Pre samog pakovanja jako je bitno da se izvrši sortiranje plodova koji su veoma zahtevni zbog oblika, građe i osetljivosti pokožice. Pravilnim sortiranjem obezbeđuje se dobijanje ujednačenih plodova kako po veličini tako i po boji bez oštećenja, sa izbalansiranom slatkoćom. Sortiranje može biti elektronsko i mehaničko. Elektronskim sortiranjem plodova obezbeđuju se svi neophodni elementi: težina ploda, obim, boja, odstranjivanje oštećenih plodova i kontrola kvaliteta. Pomoću elektronskog sortiranja moguće je prepoznati i kontrolisati svaku vrstu oštećenja kao što su mekoća, prezrelost, ozlede nastale udarom leda, rezidue i dr. Primenom ovog metoda značajna je ušteda u radnoj snazi.
Potražnja za svežom borovnicom i vansezonskim obezbeđivanjem plodova ove voćne vrste je sve veća, pa je povećana je potreba za produženim čuvanjem posle berbe. Mnogo faktora utiče na sladišnu sposobnost plodova, kao što su sorta, stepen zrelosti plodova, čvrstoća plodova, sadržaj rastvorljive suve materije i ukupnih kiselina kao i njihov odnos, uslovi gajenja zavisno od klimatskih uslova, ishrana, način rukovanja u berbi i nakon berbe, kao i sami uslovi skladištenja.
Zavisno od sorte pojedine mogu da se čuvaju 4-7 nedelja u uslovima snižene temperature (0-50C) I kontrolisane atmosphere (2% O2 i 8% CO2). Veoma je važan stepen zrelosti plodova u momentu berbe i plodove treba brati kada je njihova razvijenost i zrelost optimalna za rukovanje i konzum. Plodovi borovnice veoma brzo sazrevaju, a nedovoljno zreli su podložni dehidrataciji i oštećenjima prilikom rukovanja i skladištenja. Prezreli plodovi su mekši i brašnjavi, sa bljutavim ukusom i podložniji su propadanju.
Čvrstoća ploda je veoma važna karakteristika, jer plodovi veće čvrstoće mogu ostati duže na granama pri čemu period berbe može biti fleksibilniji, a takođe mogu bolje podneti mehanizovanu berbu i transport. Omekšavanje ploda u toku berbe je povezano sa enzimskim razlaganjem komponenti ćelijskog zida, kao što su pektin, celuloza i hemiceluloza. Razlike u klimatskim uslovima, zemljištu, merama nege i drugim spoljašnim faktorima mogu uticati da čvrstoća ploda varira između regiona ili sezona. Velika je razlika u čvrstoći plodova između različitih sorti pa tako sorta Hannah Choice poseduje najčvršće plodove.
Čvrstoća ploda se menja u različitim etapama zrelosti ploda, a takođe i opada tokom perioda skladištenja i da plodovi kasnijih berbi pokazuju mnogo brže opadanje u kvalitetu nego plodovi iz ranijih berbi. Temperatura skladištenja ima značajan uticaj na očuvanje čvrstoće ploda, pri čemu plodovi čuvani na temperaturi od 00C imaju najveću čvrstoću, a sa povećanjem temperature dolazi do značajnog smanjenja čvrstoće. Zato je veoma važno brzo hlađenje plodova nakon berbe.
Način rukovanja plodovima u toku i nakon berbe ima presudan uticaj na kvalitet ploda i njegovu skladišnu sposobnost. Plodovi su veoma osetljivi i lako se povređuju mehaničkim rukovanjem. U poređenju sa ručno ubranim plodovima, mašinski ubrani su za 10-30% mekši i propadanje plodova prilikom čuvanja je mnogo veće.
Uslovi skladištenja veoma utiču na duinu skladištenja. Potrebno je usporiti degradirajuće procese i ograničiti progresivno propadanje plodova. Kvalitet ploda se nikada ne može povećati nakon berbe ploda. Odmah nakon berbe u roku od 4h plodovi se rashlađuju na temperaturi od 10C. U takvim uslovima smanjuje se proces respiracije i usporava metabolizam ploda. Da bi se ubrazao proces hlađenja, primenjuje se hlađenje vazduha pod pritiskom, pri čemu dolazi do potiskivanja vazduha između paleta čime se efektivnije uklanja toplota sa bobica.
Nakon rashlađivanja preporučuje se njihovo dalje čuvanje na niskoj temperaturi 0-10C i visokoj relativnoj vlažnosti vazduha 85-95%. U takvim uslovima plodovi mogu održati kvalitet 2-3 nedelje ili duže u zavisnosti od sorte. Tokom čuvanja ne sme se dozvoliti da dodje do snižavanja temperature na kritičnu za smrzavanje plodova (-1,30C).
Takođe može se koristiti i kontrolisana atmosfera sa ciljem produžetka čuvanja plodova 4-6 nedelja i duže. Pri ovom postupku se menjaju koncentracije kiseonika i ugljendioksida. Najpogodnija koncentracija CO2 se kreće od 10-12 %, O2 od 2 do 4%. Ovim načinom dolazi do usporavanja fiziološkog raspadanja plodova preko usporavanja procesa disanja i sprečava se aktivnost patogena koji ubrazavaju proces raspadanja. Previše niska koncentracija kiseonika ispod 2 0C može usloviti prazan ukus plodova.
Jedan od načina produžetka skladištenja plodova je i primena magičnih vreća koje usporavaju proces fiziološkog propadanja plodova sa eliminacijom etilena i drugih štetnih gasova iz pakovanja, pri čemu se sprečava dehidratacija.
Često dolazi do razvoja različitih patogena, prilikom čuvanja plodova, najčešće prouzrokovač sive truleži Botrytis cinerea.Patogeni organizmi najčešće prodiru u bobice preko ožiljka od peteljke.

[Autor]

Članci