[Marinković DejanUčesnik]

SORTIMENT ZA ODRŽIVO GAJENJE TREŠNJE U SUVOM TREŠNJARENJU U SRBIJI
Srbija ne spada u velike proizvođače trešanja, sa trenutnom proizvodnjom od oko 20 hiljada tona godišnje ona spada u treću grupu zemalja proizvođača u Evropi i po obimu proizvodnje može se porediti sa Bugarskom ili Albanijom.
Dobar deo zasada u našoj zemlji daje male prinose lošeg kvaliteta. Zato je Poljoprivredna i savetodavna stručna služba Beograd (PSSS Beograd) realizovala projekat koji ima za cilj da mladim poljoprivrednicima pomogne u podizanju novih zasada ali i da dugogodišnjim voćarima pomogne ukoliko žele da obnove sortiment. Reč je o Projektu koji nosi naziv “Sortne specifičnosti u diferencijaciji cvetnih pupoljaka i vegetativnog razvoja nastale primenom pomotehničkih zahvata u zelenoj rezidbi trešnje”.
Jedan od ključnih rezultata Projekta bilo je utvrđivanje procentualnog prisustva pojednih frakcija kalibra u uzorku plodova ispitivanih sorti trešanja, u cilju utvrđivanja tzv. VEEP indeksa. Reč je o indeksu koji pokazuje najbolju zaradu koja se može ostvariti gajenjem određene sorte i obuhvata više parametara. Dobija se množenjem mase ploda, procentualne zastupljenosti frakcije određenog kalibra, prinosa i cene frakcije. Cena pojedinih frakcija ploda preuzeta je sa tržišta trešnje u Mađarskoj.
VEEP indeks (Vrednost Ekvivalenta Efikasnosti Prinosa) je zapravo ekonomski pokazatelj isplativosti proizvodnje. Sorta Кarmen se pokazala kao najisplativija, sa najvećom frakcijom ploda od oko 30 mm i najvećom masom ploda od oko 16 g. Tako je poslat savet proizvođačima koji razmišljaju o podizanju novog zasada, da razmišljaju upravo o ovoj sorti sa krupnijim plodom koja je isplatljivija za gajenje. Naime, poslednja istraživanja koja su rađena u Evropi pokazuju da su najpoželjnije trešnje sa krupnijim plodom, bubrežastog oblika, sa tamnocrvenom bojom pokožice i koje nisu previše slatke. Skup svih ovih osobina najpribližniji je sortama Кarmen i Кatalin.
Pretraživanjem kataloga sortimenta trešnje u Evropi, u potrazi sa sortama sličnih osobina kao sorte Karmen i Katalin (plod kalibra preko 30 mm, koji automatski imaju i veliku masu ploda, i gde je zastupjenost ove frakcije dominantna u ukupnom rodu) pojavilo se svega nekoliko sorti:
Giant Red (+10 B) se smatra najvećom slatkom trešnjom na svetu. Plodovi su tamnocrveni, okruglog oblika, kalibra ploda 28-38 mm. Italijanski rasadnici sorti Giant red daju prosječnu težinu ploda od 12,1 g. Divovske crvene trešnje su atraktivnog oblika u vidu srca. Meso je crveno, sočno i odličnog mirisa. Ova sorta ima visok sadržaj šećera i visoku otpornost plodova na pucanje. Pogodni oprašivači su Kordia, Celeste. Giant Red stablo ima srednju bujnost i otvorenu krunu.

Rocket, srednje rana sorta (+8 B), postala je nepogrešiva trešnja na tržištu zbog svog lepog oblika, boje i veličine. Plod je vrlo sladak, velik i vrlo atraktivnog izgleda, dobre otpornosti na pucanje. Dobra otpornost na biljci i nakon žetve. Preporučuje se korišćenje slabo bujnih podloga. Visoke je bujnosti i poluuspravnog stabla koje ima visoku produktivnost. Cveta srednje rano i samobesplodna je sorta. Oprašivači: Frisco*, Giant Red® (Mariant*), Santina* i Chelan®. Zanimljivosti: U Španiji su prve plantaže podignutene s njom i sortom Frisco. Međutim, zbog manje produktivnosti, Rocket se trenutno puno manje gaji sorta od Frisca. Upravljanje nosačima rodnih grančica, u smislu njihove hemijske indukcije i smanjenja bujnosti čini da se stablo potakne na veću rodnost kako bi se poboljšala proizvodnja.
Sweet Lorenz® (+10 B), ranostasna sorta stvorena na Univerzitetu u Bolonji, poluuspravnog je stabla i jakog porasta glavninu roda donosi na majskim kiticama, vrlo dobre je rodnosti, srednje ranog je cvetanja i samobesplodna je sorta (oprašivači: Vera, Sweet Ariana i Gabriel). Plodovi su okrugli, kalibar: 30/34 mm, boja tamno crvena, dobre čvrstoće i srednje osetljivi na pucanje pokožice. Generalno, u pitanju je nova polurana sorta vrlo velikog kalibra i izvrsnog izgleda plodova.
Ostale sorte iz Sweet serije (Saretta i Stephany) takođe imaju vrlo krupne plodove poželjnog srcastog izgleda, ali su kasnijeg vremena zrenja (+22 do +26 B). Rasadnik Salvi Vivai je u svojim trešnjicima zabeležio da sada najkrupnije plodove trešnje upravo kod ovih sorti (24-28 g, kalibar 32-41 mm), za šta je dobijen i sertifikat Ginisove knjige rekorda za najkrupnije trešnje u 2021. godini. Ipak, ove sorte, zbog kasnije sezone zrenja nisu pogodne za gajenje u Srbiji, koja slovi za jednu od prvih regiona po vremenu zrenja trešanja u Evropi.
dr Dejan Marinković

[Autor]

Članci