[Nikolić BiljanaUčesnik]

Plodovi šljive za sušenje treba da budu potpuno zreli, krupni i zdravi, bez mehaničkih oštećenja, kao i oštećenja od prouzrokovača bolesti i štetočina. Poželjno je da meso bude zlatnožute boje i da se lako odvaja od koštice. Za sušenje su najpogodnije sorte sa srednje krupnim do krupnim plodom (25-40g), sa ujednačenom krupnoćom i većim sadržajem suve materije. U našim uslovima poželjan je sadržaj rastvorljive  suve materije iznad 18%. Od sorti šljive koje se gaje u Srbiji za sušenje se najviše koriste Požegača, Stenli, Čačanska rodna i Valjevka. Požegača ima najbolji kvalitet, harmoničan ukus i izraženu aromu, ali su plodovi sitni (u 0,5 kg staje 70-110 suvih plodova). Stenli ima krupan plod (40-65 suvih plodova u 0,5 kg) i plodovi su dosta ujednačeni po krupnoći, ali su joj mane lošiji ukus i relativno krupna koštica, koja se ponekad ne odvaja potpuno od mesa. Valjevka se lako suši i daje do 90% korektno osušenih plodova, ali je boja pokožice  suvih plodova suviše tamna. Čačanska rodna daje odličan kvalitet suve šljive, ali su njeni plodovi dosta neujednačeni po krupnoći i stepenu zrelosti. Kad prerodi, kod nje se često javljaju i slabo obojeni crvenkasti plodovi koji se loše suše (ostaju žilavi i sadrže manje od 75% suve materije). To je i razlog što se kod ove sorte broj korektno osušenih plodova ponekad spušta i do 55%.

Za sušenje su pogodni i plodovi novostvorene domaće sorte Mildora. Oni obično sadrže 20-25% rastvorljive suve materije i relativno malo kiselina (oko 0,5%), tako da se odlikuju visokim indeksom slasti. Broj suvih plodova u 0,5 kg je prosečno 58,7. Ova sorta ima i vrlo dobar randman sušenja,  jer je za dobijanje 1 kg suvih plodova potrebno samo 2,75 kg svežih plodova. Osušeni plodovi imaju svetliju, ćilibarnu boju. Nedostatak ove sorte je nešto manja krupnoća ploda. Ispitujući pogodnost  različitih  sorti  šljive za sušenje navode se rezultati randmana (odnosa mase svežih prema masi suvih plodova). On je bio najpovoljniji kod sorte Mildora (2,7-3,0), zatim slede sorte Čačanska rodna (2,8-3,1), Požegača (2,9-3,4) i Valjevka (3,1-3,3). Najniži randman imala je sorta Čačanska lepotica (3,7-3,8). Pored toga, ova sorta ima i niži sadržaj rastvorljive suve materije (16-18%), a tokom sušenja može doći i do pucanja pokožice ploda. Iz navedenih razloga ona nije pogodna za sušenje.

Pored navedenih  sorti, u svetu se za sušenje  dosta koriste i sorte Aženka i Italijanka.  Aženka je vodeća sorta u SAD (Kaliforniji) koja se koristi za sušenje. Od novijih domaćih sorti, za sušenje se mogu koristiti i plodovi sorti Čačanski šećer i Krina. Sorta Krina daje svetliju boju sušene šljive.

Korišćena literatura Šljiva Prof.dr Dragan Milatović

PSSS Smederevo

Biljana Nikolić

[Autor]

Članci