Snežni pokrivač pored prirodnog biljnog pokrivača i leda spada u modifikatore klime trećeg reda.
Sneg je kao pokrivač loš provodnik toplote zbog njegove male gustine. Njegova toplotna provodnost je veoma mala ali ako je sneg mokar onda se ona povećava. Osim ove u vidu treba da se ima i činjenica da što je sneg gušći on će bolje i da provodi toplotu.
Zbog male toplotne provodnosti sneg se ponaša kao dobar izolator i štiti površinu zemljišta i biljke (npr. ozime kulture) od izmrzavanja. Tako, na primer temperatura na površini zemljišta pod snegom može da bude i za 36oC viša nego na površini snega. Ili jedan drugi primer koji nas upućuje na činjenicu da na dubini od 20 cm u zemljištu koje je pokriveno snegom, temperatura je za 22oC viša od temperature zemljišta na istoj dubini ali ispod površine zemljišta bez snega. Međutim, s druge strane rastresit sneg i sa hrapavom površinom, sličnom pesku, intezivnije izračuje toplotu nego gušća površina zemljišta.
Pri pojavi toplih vetrova snežni pokrivač deluje obratno; on snižava temperaturu zemljišta pod snegom; na površini zemljišta pod snegom je tada hladnije nego na površini snega. Na taj način, snežni pokrivač štiti biljke ispod snega i od hladnoće i od toplote, pa prema tome i od velikih temperaturnih kolebanja.
Snežni pokrivač smanjuje dnevno kolebanje temperature vazduha. Pri debljini snežnog pokrivača od 20 cm dnevno kolebanje temperature prestaje na dubini zemljišta od 20 cm. Pri većoj dubini snežnog pokrivača i njegovoj normalnoj gustini dnevno kolebanje temperature prestaje i na samoj površini zemljišta.
Usled intezivnog izračivanja snežni pokrivač jako razhlađuje vazduh iznad njega, usled čega nastaju jaki mrazevi. Izrazito veliki uticaj na snižavanje temperature vazduha ima debeli snežni pokrivač. Vazduh se naročito rashladi iznad snega, kada on leži u kotlinama, koje su okružene visovima. Iznad snežnog pokrivača se obrazuju jake inverzije, naročito u dolinama i kotlinama, gde nema kretanja vazduha.
Nenad Nešović, dipl. inž.
Nešović Nenad
Nešović Nenad