Uticaj snega na biljnu proizvodnju u zavisnosti od vremena padanja može biti štetan i koristan. Negativan uticaj ima kada se javi u ranu jesen ili kasno prolece (odlaganje izvodenja poljskih radova), kada izazva mehanička oštecenja delova gajenih biljaka (vlažan sneg), kada stvara ledenu koru (dnevne temperature pozitivne dolazi do otapanja snega, a noćne u minusu utiču da dođe do ponovnog smrzavanja). Pozitivan uticaj snega ogleda se u tome što je on dobar toplotni izolator. U zimskom periodu pokriva ozime useve i taj nacin ih štiti od izmrzavanja. Biljke pokrivene samo sa nekoliko centimetara snega, temperature od – 30 stepeni ne mogu oštetiti usev, dok bez snega i temperature od – 10 stepeni, naročito ako duže traju mogu naneti znatna oštećenja osetljivim sortama. Važan je izvor vode u poljoprivredi. Topljenjem snega voda odlazi u dublje slojeve zemljišta i na taj način se povećava rezerva vode u zemljištu.
Snežne padavine svakako su dobrodošle pšenici i ostalim jesenjim strnim žitima. Međutim na otpornost prema mrazu uticaj ima zdravstveno stanje biljaka, stanje zemljišta, ekspozicija terena.. i da bi se osigurao što bolji razvoj useva sve ove faktore treba uzeti u obzir.
Boban STANKOVIĆ, dipl.ing.polj.
[/right]
Stanković Boban
Stanković Boban