[Hodžić SilvijaUčesnik]

Postoji više vrsta smilja (preko 560), a kod nas je najpoznatiji Helicrysum Arenarium.
U Srbiji se ne gaji mnogo, ali ga najviše ima u Deliblatskoj i Kladovskoj peščari, dok se na Balkanu najviše gaji u Dalmaciji.
Smilje je višegodišnja biljka jarkožutih cvetova i sivkasto-zelene stabljike. Listovi su duguljasti i dlakavi, a biljka može narasti i do 60 cm. Cveta u junu i julu. Izuzetno dobro podnosi kako visoke temperature i sušu, tako i zimu. Nije izbirljiva po pitanju zemljišta. Lako propustljivo i toplo zemljište odgovara, a vlažna, teška i kisela zemljišta ne odgovaraju, jer na njima propada koren. Pogodna pH vrednost zemljišta – neutralno i bazno. Biljka ne može da raste u senci. Cvet nakon branja ne vene, ne menja boju i dugo zadržava miris.
Smilje se može gajiti sadnjom iz semena ili iz rasada. Seme se seje tokom aprila, u plastenicima. Klija za 2-3 nedelje na 20ºC. Kada je rasad dovoljno veliki da se njime može rukovati (od 5cm do 10 cm sa do pet pari listova) presaditi ga u individualne saksije i negovati u plasteniku najmanje do prve zime. Zatim presaditi biljke na željenu parcelu na otvorenom, na razmaku od 50 do 70cm, sa razmakom od 30 do 40cm između biljaka u redu. Ovako ćete zasaditi 47 600 komada rasada po hektru uz razmak 70x30cm ili 66 600 uz razmak od 50x30cm.
Prolećna sadnja je u kasno proleće ili rano leto, nakon zadnjeg očekivanog mraza.
Jesenja sadnja je tokom cele jeseni, a najčešće u oktobru. Mladi zasad treba zalivati u početnoj fazi rasta, iako smilje nema posebne potrebe za vlagom. Izdanci poluzrelog drveta se pojavljuju okvirno u julu ako biljku posadite u proleće. Korenov sistem se formira za 4 nedjelje.
Smilje traži okopavanje, prihranu i eventualno navodnjavanje. Okopavanje se vrši 2-3 puta u toku vegetacije. Ono je od posebnog značaja u prvoj godini. Za brži rast biljaka obavezna je i prihrana. Ona se vrši u aprilu. Najčešće je u upotrebi azotno đubrivo i to 100-200kg/ha.
Na kraju, u proleće, orezati smilje u cilju održavanja oblika i stumulisanja novog rasta.
U cilju proizvodnje eteričnog ulja, smilje se žanje onda kada je biljka u fazi punog cvetanja. Cvasti se seku iznad prvih listova na dužini od 15 do 20cm.
U cilju proizvodnje cveta smilja (Helichrisi flos), smilje se žanje kada je 1/3 cvetova otvorena, jer je intezitet boje cvetova tada na svom maksimumu.
Nakon žetve sledi sušenje. Ono se obavlja prirodno ili u sušarama. Prirodno sušenje se obavlja na osunčanom, provetrenom i zaštićenom mestu, a u sušarama na temperaturama od 40-45 °C.
Prinos smilja je promenjiv. To zavisi od starosti zasada i ekoloških uslova lokaliteta. Maksimum se očekuje između treće i osme godine, kada se može požnjeti od 7-8 t/ha svežeg cveta, tj. 3,5 do 4 t/ha suvog cveta. Za 1 kg eteričnog ulja je potrebno približno 750 kg svežih biljaka, odnosno prinos je 8 – 12kg eteričnog ulja po hektaru.
Ova interesantna biljka korišćena je još u staroj Grčkoj kao lek za zarastanje rana, ali tu se ne završava njen spektar delovanja. Smilje je pogodno za rešavanje problema na koži, kao što su ožiljci, strije, proširene vene, popucali kapilari, psorijaza, ali i za problem sa ostalim organima. Tako smilje pomaže pri izbacivanju kamena iz žuči, podstiče probavu, leči glavobolju, izuzetno je dobar protiv kašlja, bronhitisa, astme, snižava pritisak i holesterol, odličan je za imunitet, a poslednjih godina najčešće se koristi u kozmetici za spravljanje krema i seruma protiv bora.

Silvija Hodžić, PSSS Novi Pazar

[Miroslav StojanovićUčesnik]

Poštovana Silvija,

vaša objava ovde direktno korespondira sa mojim razmišljanjima i planovima za započinjanje aktivnosti uzgoja smilja. A s obzirom da se javljate iz Novog Pazara to i dodatno uvećava moje interesovanje.

Naime, posedujem oko 2 ha zemlje u okolini Novog Pazara (Sudsko selo-Deževa) i u poslednjih 2 godine sam u angažovanju reaktiviranja moje dedovine. Kako sam skoro sasvim završio poslove imovinsko-pravnog karaktera u sledećoj fazi nameravam da se posvetim u prvoj liniji uzgoju upravo smilja a kao alternativa u mojim planovima je lavanda.

U tom cilju a pre no što donesem i konačnu odluku želeo bih da ispitam sve neophodne prethodne a fundamentalne elemente koji bi takav moj plan učinili realnim i profesionalnim.žS toga moje pitanje glasi: da li vi imate iskustva ili makar osnovna iskustva i znanja vezana za konkternu proizvodnju smilja?

Da pojednostavim. Šta vam je od parametara potrebno kako bih dobio pravu informaciju o tome da li je moj posed adekvatan za uzgoj smilja?

Uz nadu da će te mi odgovoriti, srdačno vas pozdravljam!

Miroslav Stojanović

[Autor]

Članci