У последњој деценији сведоци смо експанзије воћарске производње. Савремени концепт гајења воћака предпоставља велику густину садње, квалитетан садни материјал, остваривање редовних и високих приноса доброг квалитета и примену технологија прилагођених климатским променама.
Воћарска производња у Србији највећим делом се одвија на отвореном. Углавном ову производњу чине скупе инвестиције, које су рентабилне само у агроеколошким условима који одговарају одабраној воћној врсти.
Климатске промене и непогоде и све чешће екстремне године разлог су више што је правилан избор локалитета за нове засаде постао услов без којег, не само поједине воћне врсте, већ ни сорте, не могу да остваре максимум свог генетичког потенцијала у погледу висине приноса, квалитета плода, обојености и облика.
Приликом избора воћних врста које ће се гајити у појединим крајевима, треба уважити агроеколошке услове који највише одговарају појединим воћним врстама. Познато је да у условима Фрушке Горе најбоље резултате дају крушке и брескве, у Суботичко-хоргошком региону добро успева јабука, у западној Србији шљива и малина, у јужној Србији облачинска вишња итд.
Andrejić Igor
Andrejić Igor