[Dragićević-Filipović SnežanaUčesnik]

Zemljište je jedan od najvažnijih prirodnih resursa. Ono je teško obnovljivo prirodno bogastvo i od neprocenjive koristi za čovečanstvo. Služi za obezbeđenje hrane i prečišćavanje vode, na njemu se čuvaju genetski resursi svih oblika života na planeti i obezbeđuje neophodan životni prostor. Poljoprivreda postaje sve intenzivnija, pa se sve više gube fizičke karakteristike zemljišta. Zemljišta su sve manje plodna i gube svoju strukturu. U modernom sistemu đubrenja, brine se o očuvanju fizičkih karakteristika zemljišta, koja će omogućiti pravilan rast korenovog sistema i kretanje vode i vazduha kroz zemljište. Tehnološka poboljšanja koja imaju za cilj da zemljište dovedu do nivoa boljeg iskorišćavanja vode, obično dovedu i do gubitka fizičkih osobina zemljišta. Kombinacija korišćenja teških mašina u polju i intenzivno navodnjavanje, može dovesti do ozbiljnih problema u degradaciji zemljišta.

Razlikujemo dva osnovna tipa degradacije zemljišta:
1. Degradacija odnošenjem zemljišta (erozija vetrom i vodom) 2. Degradacija zemljišta oštećenjima unutar profila

Degradacija odnošenjem zemljišta (erozija vetrom i vodom) Degradacija zemljišta usled erozije vodom ili vetrom nastaje usled gubitka površinskih delova zemljišta, njegovog razaranja, premeštanja i odnošenja. Dejstvom vode ili vetra promene reljefa su česte zbog stvaranja različitih erozionih oblika,brazde, jaruge, odnosno peščane dine. Zbog erozionih procesa mnoge plodne površine su trajno nestale, a neke su postale pogodne samo za ekstenzivno stočarstvo.
Degradacija zemljišta oštećenjima unutar profila Postoji čitav niz različitih faktora koji uslovljavaju pogoršanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina u samom profilu zemljišta.

Jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera je primena mineralnih đubriva. Posmatrajući na godišnjem nivou promene zemljišta su neznatne ali gledajući duži period kumulirani efekti njihove dugogodišnje primene može biti vrlo značajan. Pravilnom upotrebom mineralnih đubriva reguliše se ishrana biljaka uz održavanje ili popravljanje plodnosti zemljišta. U praksi vrlo često dolazi do povećenog zakišeljavanja zemljišta usled upotrebe čistih mineralnih đubriva bez komponenti Ca ili Mg jer se putem biljnih ostataka sa površine površina ovi katjoni redovno odnose ali se primenom takvih đubriva ne nadoknađuju.

Unošenje organskih đubriva u vidu kiselog treseta može dovesti do promena sastava humusa, odnosno fulvo i huminskih kiselina, što utiče na zakišeljavanja zemljišta, dok primena velike količine stajnjaka i osoke može prouzrokovati prekomerno povećenje sadržaja nitrata i fosfata u podzemnim vodama, a često dovodi i do zaslanjivanja zemljišta.

Na smanjenje plodnosti zemljišta značajno utiče i upotreba hemijskih materija. Sagorevanjem fosilnih i organskih goriva i komunalnog otpada i otpuštanjem u atmosferu raznih gasova i čestica (iz fabričkih dimnjaka, toplana, topionica metala, motornih vozila drumskog, vodenog ili vazdušnog saobraćaja).

Osim toga, tretiranjem štetnih oraganizama sa pesticidima i herbicidima čija se nekontrolisana upotreba održava na zdravlje ljudi, biljaka i životinja. Posle upotrebe pesticidi dospevaju u zemljište i njihova razgradnja zavisi od njihovih hemijski osobina, primenjene doze, fizičko hemijskih osobina zemljišta, obrade, temperature, vlažnosti.

Navodnjavanje može dovesti do akumuliranja teških metala , opasnih materija,organskih jedinjenja ukoliko se koristi voda neodgovarajućeg kvaliteta.

Pogoršavanje fizičkih svojstava zemljišta uzrokovano je i primenom teške mehanizacije. Jer se tokom rada zemljišta koja su teška i sa nedostatkom organske materije lako sabijaju.

Snežana Dragićević-Filipović, dipl.ing.

Pitanje Korisnik – Slavko:

Cestitam na temi koju ste i kako ste je obradili. Naravno problematika je mnogo šira ali bih Vas zamolio za nekoliko pojašnjenja:

– Korišćenje stajnjaka se do sada preporučivalo kao mera za popravljanje osobina zemljišta. Koje su to “velike količine stajnjaka” koje mogu dovesti do pogoršanja kvaliteta zemljišta.

– Da li je obrada zemljišta u toku cele godine u voćnjacima u vidu jalovog ugara štetna i da li je bolja mera povremeno delimično i kratkotrajno ( nekoliko meseci ) zatravljivanje kada voćke nisu u periodu bijnog porasta

– Koje organsko djubrivo se preporučuje za upotrebu a da ne nanosi štetu zemljištu ( stajsko, glistenjak, kompost, žetveni ostaci, kompost od šampinjona, …) Naročito me interesuje Vaše mišljenje o poslednje navedenom djubrivu

Odgovor PSSS P.Skela:

Poštovani poljoprivredniče,
prema rečima našeg saradnika iz oblasti voćarstva, ukoliko su sušniji, tj. aridniji predeli i ukoliko ne postoji mogućnost navodnjavanja, preporučuje se jalovi ugar. U predelima sa više od 650mm vodenog taloga, znači sa vlažnijom klimom ili u uslovima sa mogućnošću navodnja, preporučuje se zatravljivanje. Svaka vrsta organskog đubriva je dobra za poboljšanje strukture zemljišta, ukoliko je kvalitetno i dobro proizvedena i pravilno primenjena.
PSS Padinska Skela

Odgovor Snežana Dragićević-Filipović, dipl.ing.:

Poštovani, sami ste rekli da je problematika smanjenja plodnosti zemljišta mnogo šira i veća i tu ste potpuno u pravu. Ovim prilogom je nadam se jednostavan i razumljiv način pojašnjeno šta sve može dovesti do smanjenja plodnosti zemljišta. – Primena velike količine stajnjaka i osoke može dovesti do povećanja sadržaja nitrata i fosfata što dovodi do zaslanjivanja zemljišta. Zaslanjena zemljišta takođe zahtevaju mere popravke. – Obrada zemljišta u vidu jalovog ugara nije štetna mera ali je konkretno u voćnim zasadima nepraktična jer bude perioda kada je zaštita voćnih zasada neophodna mera a vi nemožete ući u njivu zato što je zemljište previše vlažno, dok se stvore uslovi da vi uđete u parcelu, može biti kasno. Zato je potrebno zatravljivanje delova zemljišta koji su između redova a u samim redovima obrađivati zemljište. Naravno, ovo zavisi kako su kolege iz PSSS Padiska Skela napisale i od nadmorske visine i količine padavina. – Sva organska đubriva se preporučuju za upotrebu i za popravku zemljišta. Što se tiče komposta od šampinjona može se koristiti za poboljšanje strukture zemljišta. Kompost je sastavljen od pileceg ili konjskog izmeta i slame pa shodno tome gotovo da je identican stajnjaku. I sa njim se moze raditi sve sto se radi i sa obicnim stajnjakom.

Snežana Dragićević -Filipović

Komentar korisnik Slavko:

Zahvaljujem se i PSS Padinska skela i naročito autorki koja je započela ovu temu. Suština foruma i jeste da se određene dileme razjasne a to se ovom prilikom i desilo.
Vrh strane

Komentar/Preporuka PSSS Kragujevac:

Vrlo često pitanje i u našoj službi poslednjih meseci je bilo dali koristiti kopolst iz pečurkara i kakvog je hemijskog sastva. Da bismo dali precizniji odgovor u agrohemijskoj laboratoriji naše službe urađena je hemijska naliza i dobijeni su sledeći rezultati: pH – 7 N — 0,21 % K2O –710mg/100gr P2O5 –85 mg/100 gr Humus 5,16 % Kakvi su rezultati hemijske analize zemljišta posle unošenja ovog komposta imećemo tek za par meseci.

Pozdrav,

dipl.ing. Sneška Novković

Komentar korisnik Slavko:

Čestitam na korisnoj analizi jer su rezultati koji ste Vi dali i bili suština mog pitanja o kompostu autorki ove teme. Pokušavamo da se bavimo preciznim voćarstvom gde su bitni grami i miligrami i ovakvi podaci su nam bitni. Pratiću temu i nadam se da objavite i vaše rezultate analize zemljišta nakom primene komposta.

Pitanje korisnik bandit:

Zanima me iskoriscavanje otpadaka organske prirode u cilju povecanja kvaliteta zemljista. Posedujem sumsko i poljoprivredno zemljiste (planiram podizanje vocnjaka). PSS Cacak je naveo:

“Unošenje organskih đubriva u vidu kiselog treseta može dovesti do promena sastava humusa, odnosno fulvo i huminskih kiselina, što utiče na zakišeljavanja zemljišta,”

Zeleo bih da iskoristim sumski organski otpad za proizvodnju organskog djubriva. Zamolio bih za pomoc u smislu:
– izbora nacina kompostiranja (glistenjak, mikrobioloski preparat,…..)
– nacinu ubacivanja organskog djubriva u vocnjake(povrsinski, zaoravanjem,….)
– sta utice na kiselost organskog djubriva?
Unapred Zahvalan

Odgovor Snežana Dragićević-Filipović, dipl.ing.:

Poštovani,
Glistenjak je visokovredno organsko đubrivo sa visokim sadržajem organske materije, mikro i makroelemenata.To je visoko kvalitetno prirodno organsko djubrivo bez ikakvih hemijskih dodataka.Eko humus-glistenjak balansira ishranu biljaka,stimulise rast,povecava otpornost na bolest i sušu,ubrzava sazrevanje,poboljsava boje i veličine cvetova i plodova,ubrzava klijanje semena i stasanje rasada. Eko humus-glistenjak se postavlja sto blize korenu biljke. Organska đubriva je najbolje uneti u zemljište ,najbolji uspeh djubrenja se postiže ako se zajedno primenjuju organska i mineralna djubriva koja se ravnomerno rasturaju po površini zemljišta pre izvodjenja osnovne obrade kako bi se obezbedilo njihovo unošenje na željenu dubinu. Djubrenje zemljišta stajnjakom utiče na formiranje i čuvanje strukture zemljišta, čime se uspostavlja optimalni vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta. Povoljni odnosi u zemljištu utiču i na veću mikrobiološku aktivnost a time i na dobru ishranu biljaka. Stajnjak treba zaorati odmah po rasturanju, jer u suprotnom dolazi do velikih gubitaka u azotu, jer je azotna komponenta jako isparljiva. Kiseli treset, je treset ispod drva četinara i piljevina četinara.
PSSS Čačak
Snežana Dragićević-Filipović

Pitanje korisnik bandit:

Zahvaljujem na odgovoru. Mada mene prvenstveno zanima razlika izmedju:
– kompostiranja na bazi kisnih glisti
– poljoprivredno kompostiranje na bazi mikroorganizama(Engleski postupak (ADCo), Nemacki postupak (Krantz 1928)
i Ruski postupak (Butkevic i Fjodor, 1934)
– mikrobioloska djubriva na bazi biopreparata (unosenje ciste kulture mikroorganizama koji svojim radom pripremaju biljne asimilative-uzgoj sojeva na hranjivim podlogama odnosno nanosenje na odgovarajuci supstrat). Na inostranim sajtovima sam procitao da se mikrobioloska djubriva dele na:
– nitragin (kultura sojeva kvrzicnih bakterija)
– azotobakterin (kultura aktivnih sojeva azotobacter sp)
– fosfobakterin (kultura fosfofikacijske sporogene bakterije Bacillus megaterium var. phosphaticus)
– silikobakterin (kultura silikatnih sporogenih bakterija Bacillus circulans)
– humivorin kompleksni mikrobioloski soj koji sadrzi humivorne mikroorganizme koji ubrzavaju proces dehumifikacije i stvaraju mineralna biljna djubriva)
– mikroizin koji sadrzi odabranu kulturu mikoriznih gljiva ( Stvaraju mikorize na korenu biljaka)
Zanima me:
1.) Ako mozete da mi napravite paralelu izmedju kompostiranja sa kisnim glistama i poljoprivrednog kompostiranja na bazi mikroorganizma (na nekim sajtovima sam procitao da ostaje velika kolicina organske stvari u obliku kiselog humusa i da se javlja humus koji se sporije mineralizira u zemljistu)
2.) da li ste imali iskustva sa navedenim vrstama mikrobioloskih preparata?
3.) Vasa preporuka u vezi koriscenja gore navedenih djubriva u cilju poboljsanja i odrzavanja kvaliteta zemljista. Sta je najbolje koristiti u slucaju podizanja plantaze voca?

Odgovor Snežana Dragićević-Filipović, dipl.ing.:

Poštovani,
Iz Vaših pitanja se vidi da ste veoma zainteresovani za probleme smanjenja plodnosti zemljišta .Moja preporuka je da se obratite Institutu za zemljište u Beogradu , Poljoprivrednom fakultetu Zemunu ili Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu mislim da biste tada dobili mnogo više informacija o pitanjima koja Vas interesuju.Oni sigurno imaju daleko više iskustva o ovim problemima.
PSSS Čačak
Snežana Dragićević-Filipović

Komentar korisnik bandit:

Nisam toliko zainteresovan za probleme, vec vise za profitabilnost kroz povecanje prinosa voca u organskoj proizvodnji. Teorijske informacije sam uglavnom nalazio na sajtu USDA National Agricultural Library. Zanimalo me je iskustvo iz prakse.
Zahvaljujem Vam na Vasem vremenu. Pozdrav.

[Autor]

Članci