[Nikoletić MilošUčesnik]

Batat (Ipomea batatas) je biljka poreklom iz Južne Amerike. U Evropi se gaji od polovine 19, veka. Kod nas je postojalo par pokušaja da se odomaći i malo omasovi. Mi u ishrani koristimo zadebljalo korenje različite boje žute, narandžaste ili crvene , koje se koristi kuvano, prženo ili čak i posle mlevenja kao brašno. Mlado lišće se koristi slično kao spanać. Po svom hemijskom sastavu podseća na krompir, jedino sadrži nešto više proteina. Zanimljivo je da je to visokoenergetska hrana sa dosta skroba, a malo šećera. Pored toga što je prijatnog ukusa batata je izvor vitamina, minerala i antioksidanata. Važan je izvor beta-karotena i vitamina E( samo 140 gr. zadovoljava dnevne potrebe za vitaminom E). Najviše se gaji u Americi, Africi I Aziji. U Kini je oko 80 % svetske proizvodnje Kod nas je zbog 5-6meseci bez mraza jednogodišnja kultura. To je biljka koja traži duboko, plodno blago kiselo zemljište vrednosti pH 6-6,5 koje nije izloženo jakim vetrovima. Ne odgovaraju mu teška, glinovita, zbijena zemljišta. Trebalo bi ga imati u svakoj okućnici u bašti. Kad god može treba poštovati plodored od 4. godine. Uvek je prva kultura u plodoredu Batat se najčešće razmnožava iz sadnice rasade za razliku od krompira koji se raznožava pomoću krtola. Cene sadnica se kreću od 24,00 do 40,00 dinara čak i više po komadu što sve zavisi od braja uzetih sadnica. Može se razmožavati i iz izdanaka mada je to kod nas retkoU toku jeseni treba zaorati, uraditi osnovnu obradu zemljišta na dubinu preko 20 cm, čak i do 40 cm i pri tome zaorati do 30 t/ha organskog dobro zgorelog stajskog đubriva. Primena NPK đubriva se ostavlja za prolećnu pripremu zemljišta i to 300-400kg NPK 8:16:24. Ipak treba imati na umu da će se najbolji rezultati primene đubriva postići ako se uradi agohemijska analiza i ispoštuju dobijene preporuke.U toku zime zatvoriti braze, obično polovinom februara, a pred setvu dobro usitniti zemlju i napraviti bankove kako bi krtole ima prostora da se slobodno razvijaju. Setva se obično obavlja početkom maja kada se zemljište zagreje od oko 10 stepeni. Seje se na dubinu od 8-10cm, na razmak u redu 30-40 cm i razmak između redova od oko 1,2 m. Prvo se obrazuju bankovi, zatim se raspostru creva za navodnjavanje sistemom kap po kap, zatim se banak pokrije crnom folijom, otvaraju se istovremenom otvori na foliji I pravi mesto u banku za sadnicu u koje se umeće sadnica. Preporučljivo je da se oko sadnice I prazna mesta između redova raširi –raspostre slama ili neki drugi pokrivni material koji će čuvati zemljište od nicanja korova. Navodnjavanje je potrebno uglavnom je I obavezno na početku gajenja, kasnije po potrebi, uvek kada vlažnost zemljišta spadne ispod 75% poljskog vodnog kapaciteta. Od 15-21 dan pre vađenja prestaje se sa nabvodnjavanjem. Zaštita od korova se obavlja ručno, ne preporučuje se upotreba herbicida. Mogu se javiti štetočine, ali ne prave velike štete tako da se pre primene insekticida treba konsultovati sa stručnim licem za zaštitu bilja. Bolesti se u dosadašnjoj praksi javljaju pri kraju vegetacije ako ima obilnih kiša tako da se do sada nisu koristili fungicidi. Vazno je imati na umu da pre svake primene pesticide obavezno konsultovati stručno lice za zaštitu bilja. Berba se na manjim gazdinstvima obavlja obično ručno I to je teži deo proizvodnje batata. Mašinski se obavlja na većim parcelama prepravljenim vadilicama za krompir. Na tržištu se najbolje prodaju krtole dužine 15-20 cm I mase do 400gr. Te vrednosti krtole dostižu obično posle 90-120 dana od sadnje, uglavnom se vade pre prvih mrazeva.

Posle vađenja odvojiti zdrave od bolesnih I oštećenih krtola. Zdrave krtole dobro prosušiti (na 27-32 ℃ pet do šest dana) – i čuvati na temperature od 13-16 ℃, na tamnom mestu i potrebno je da vlažnost vazduha bude 75-80 % vlage. Prinos izdanaka je od 20-50.000 kg/ha, neki je prosek oko 30,000 kg/ha. U svetu je 3-4 puta skuplji nego krompir što kod nas nije slučaj. Veleprodojna je cena niža. Uglavnom mi imamo male vrtne površine koje nisu interesantne našim veletrgovcima, tako da se uvozi za potrebe naših megamarketa. Za jedan hektar je potrebno po iskustvima iz našeg okruženja što podrazumeva do 20.000 sadnica, oko 7000 eura. Nakon 90-110 dana vade se krtole i tada bi prihod trebalo da iznosi oko 15-18000 eura. To nije zarada to je prihod od koga treba oduzeti sve troškove. Treba znati da ima u proizvodnji dosta ljudskog rada koji je uvek najskuplji.Zbog odsustva primene pesticide i mogućeg izbacivanja iz upotreba u gajenju mineralnih kompleksnih đubriva (moguće ga je gajiti samo uz upotrebu stajnjaka) može ući u organsku proizvodnju, a onda je i viša prodajna cena. Može se gajiti na teritoriji Srbije, dobra su iskustva u Vojvodini, važno je napomenuti da ne trpi niske temperature, treba paziti na pH, poštovati plodored, primenjivati pri osnovnoj obradi stajnjak, uzeti, kupiti, proizvesti zdrav sadni material, paziti na vlažnost zemljišta, kontrolisati uz stručnu pomoć štetočine i korove i eto lepog prihoda i na manjim površinama. Kod nas se koliko je meni poznato ne proizvodi na većim površinama masovno, treba popularisati naročito zbog dobrog učinka u zdravoj ishrani i prevenciji nekih bolesti. Za početak preporuka je da se gaji na manjim površinama, a tek po sticanju potrebnog znanja preći na veću površinu, da se obrate za savet PSSS, da se nabavi provereni zdrav sadni material, da se ispoštuje kompletna agrotehnika. Kod nas se uvozi i ima mesta za podizanje proizvodnje.

Dipl.ing. Miloš Nikoletić

[Autor]

Članci