Slame predstavljaju stočnu hranu slabije hraniljive vrednosti. Uprkos tome, slame mogu biti značajne u ishrani domaće stoke, naročito preiživara, naročito goveda i ovaca. Slama svojom zapreminom podmiruje kod stoke osećaj gladi. Ispunjavajući creva utiče povoljno na varenje. Međutim, slama kao isključiva hrana ne može ni da podmiri potrebu za održavanje života, a kamo li da proizvodi mleko, meso, vunu ili rad. Hranljiva vrednost slame zavisi od vrste žita, odnosno mahunarki od koje potiče. Najhranjivije su ječmena i ovsena slama, dok su pšenična i ražena slama vrlo loše i tvrde.
One nemaju takoreći nikakve hranljive vrednosti. Hranljivost slame zavisi i od dužine vegetacije pojedinih biljaka. Što je kraće doba rastenja pojednih biljaka to je njihova slama hranljivija. Prema tome, slame od jarih žita hranljivije su i svarljivije od ozimih. U sušnim godinama slama je bogatija u hranljivim sastojcima i hranljivija nego u vlažnim godinama. Kvalitet slame povećava i prisustvo raznih trava. Bolja je slama koja je nešto pre požnjevena, nego koja je prezrela. Kao najbolja slama smatra se ječmena. Ona je naročito dobra za muznu stoku, jer povoljno utiče na mlečnost, vrlo je mekana, a u manjoj meri izaziva zatvor. Slame mahunarki, tj. graška, grahorice, soje, pasulja, iako sadrže više hranljivih sastojaka nego slame žita ipak su manje hranljive vrednosti od njih jer su vrlo tvrde i prouzrokuju zatvor. Kukuruzna šaša je vrlo dobra stočna hrana ako je dobro sređena. Njena hranjiva vrednost jednaka je vrednosti lošeg livadskog sena. Naročito je podesna za muznu stoku. Pošto je sladunjava stoka je vrlo rado jede. Dužim stajanjem slama gubi od svoje vrednosti. Gubi miris i sjaj, povlači vlagu i kvari se. Pokvarena, buđava i plesniva slama opasna je za zdravlje stoke. Sem proliva i ostalih poremećaja u organima za varenje, može da izazove pobačaj kod bremenite stoke. Isto tako opasna je prašnjiva slama jer izaziva oboljenja organa za disanje.
dipl. ing. Slavica Petrović
Petrović Slavica
Petrović Slavica