[Lazović – Đoković NadaUčesnik]

U Pčinjskom okrugu će ove godine biti posejano manje pšenice u odnosu na višegodišnji prosek koji se kreće oko 16000ha I više od 50% parcela biće zasejano sa nedeklarisanim semenom, što će se negativno odraziti na kvalitet zrna i prinos.
Zemljištu nedostaje vlaga, a poljoprivrednicima novac za setvu. Zbog manjeg ovogodišnjeg roda i niske cene, neki Vranjski ratari pšenicu će posejati na duplo manjim površina nego lane. Pošto su mala gazdinstva, zarade na pšenici nema. Seju je uglavnom zbog plodoreda, a sve češće, nedeklarisanim semenom. Velika su ulaganja I ispoštovati sve agrotehničke mere- oranje ili tanjiranje, priprema , djubrenje I sve te mere koštaju preko 30 hiljada dinara, a na proleće prihrana, zaštita, koje koštaju još toliko i više.
Veoma je važno da ukoliko se koristi seme iz ambara, mora prethodno da se zapraši, da se zaštiti, i da se poveća setvena normanorma semena.
Najveći problem kada su u pitanju bolesti strnih žita predstavlja glavnica pšenice i gari na ječmu i pšenici. Ako su ove bolesti prisutne plasman je onemogućen.
Ukoliko se proizvodjači, odluče za setvu sopstvenog semena, obavezno to seme treba, istrijerisati i na taj način otkloniti sve primese koje se nalaze u merkantilnoj pšenici i obezbediti približno istu kalibražu semena , ispitati klijavost i energiju klijavosti a zatim obaviti tretiranje od glavnice pšenice (Tilletia tritici, Tilletia leavis) i gari na ječmu i pšenici (Ustilago hordei i Ustilago nuda spp. tritici). Glavnica pšenice je parazitna gljiva koja se skoro isključivo prenosi semenom. Organi za reprodukciju koji ostaju u zemljištu mogu biti izvor zaraze ako se pšenica seje u monokulturi.
Tretirano seme pšenice i ječma usvaja aktivnu materiju prilikom bubrenja i klijanja semena. Na taj način pružena je zaštita semenu od bolesti koje se prenose zemljištem kao i semenom.
Nijedan poljoprivredni proizvodjač ne radi naklijavanje i ispitivanje klijavosti starog semena, tako da je potrebno povećavati setvenu normu semena za najmanje 10%, a ukoliko se kasni sa setvom I ona se obavlja van optimalnog roka, tada svaki dan još povlači povećanje setvene norme semena.
Zaliha vlage u površinskom i dubljim slojevima zemljišta je veoma niska, pa su u narednom periodu potrebne nove padavine kako bi se obezbedilo dovoljno vlage za kvalitetnu pripremu za jesenju setvu ozimih useva i njihove početne faze razvoje.
Na parcelama gde će se proizvoditi pšenica potrebno je djubriti sa 250 do 300 kg NPK djubriva 8:24:16 ili sličnog po ha. Za optimalan razvoj pšenice potrebno je da ima 30 do 40 kg azota po hektaru do prihrane i oko 70 kg fosfora.
Savet poljoprivrednicima je da primene redukovanu obradu zemljišta na lakšim tipovima zemljišta i setvu obave što pre. Optimalan rok je do petog novembra.

[Autor]

Članci