[Rehak GordanaUčesnik]

SISTEM ORGANSKE PROIZVODNJE

Da bi se neko bavio organskom proizvodnjom, potrebno je da u zavisnosti od uslova domaćinstva, svako napravi planski pristup i razvije integrisani sistem zasnovan na svojim specifičnim uslovima i osobinama zemljišta.
Osnovni uslov za organsku proizvodnju je zemljište od koga se polazi i koje treba da je biološki aktivno, sa dosta rezervne, kvalitetne organske materije koja može da obezbedi uslove za ratarske i povrtarske useve, a to znači dobar rad mikroorganizama koji razlažu organsku materiju kojom smo snabdeli zemljište iz kojih će se osloboditi hranivo za useve. To ustvari znači sistem rotacije useva, na način na koji se zemljište ne iscrpljuje i održava zemljište plodno. Ovo ne znači da je organska proizvodnja, proizvodnja sa niskim sadržajem inputima i povratak na nekadašnji sistem proizvodnje, nego treba da kroz znanje, veštinu i posvećenost pruži vrhunsko upravljanje gazdinstvom. Takođe, treba da vrši upotrebu savremenih mašina, alata i savremeni način tehnologije. Na ovaj način će organska farma biti produktivna, racionalana i samodovoljna u pogledu velikog broja inputa. Upotreba leguminoza je osnova za snabdevanje biljaka azotom koje se dopunjava stajskim đubrivom, kompostom i zelenišnim đubrivom.
Organska proizvodnja povrća treba da se zasniva na sistemskoj rotaciji na parcelama kako bi se zemljište održalo, a ujedno i sprečilo razmnožavanje štetočina i bolesti. Svo seme i sadni materijal moraju biti nabavljeni iz registrovanih organskih izvora, pri čemu u nedostatku takvog materijala, potrebno je dobiti dozvolu od kontrolnog tela uz prethodno dobro obrazloženje zašto će se koristiti sadni materijal neorganskog porekla koji ne sme biti tretiran.
U idealnom slučaju, organske farme treba da primenjuju praktičan uravnotežen sistem rotacije useva koji podrazumeva livade pod detelinom, žitarice i/ili povrće, čime će se održati plodnost zemljišta i snabdevanje biljaka hranivom, snabdevanje životinja stočnom hranom i obezbeđivanje čistih pašnjaka, a najvažnije je i suzbijanje korova, bolesti i štetočina.
Herbicidi u organskoj proizvodnji su potpuno nedostupni, a pesticidi u malom broju, pri čemu se mogu samo koristiti alternativni načini kontrole korova koji se sastoje od ispravne rotacije useva, mehaničke kultivacije i specijalizovane opreme, uklanjanje korova toplotom, ispašom, rezidbom vršnih delova korova, malčovanjem.
Kontrola štetočina uključuje ispravnu rotaciju useva i upotrebu otpornih vrsta, stvaranje uslova za predatore koji se hrane štetočinama, postavljanje fizičkih barijera, agenasa za biološku kontrolu, kao i upotrebu “dozvoljenih pesticida uz prethodnu saglasnost”.
Osnovna tehnika kontrole bolesti treba da se sastoji od biljnih vrsta koje su otporne, ispravne rotacije biljaka, dobre higijene polja, i “dozvoljene fungicide uz prethodnu saglasnost”.
Organska proizvodnja ratarskih kultura može da bude integralni deo rotacije useva koja može da se proizvodi za upotrebu u ishrani životinja ili u komercijalne svrhe. Setvom ratarskih useva se troše hraniva iz zemljišta i osim žetvenih ostataka ne doprinosi mnogo poboljšanju plodnosti zemljišta, pa zato sejanje ratarskih useva treba da zauzima manje od 50 % rotacije, kao i da bude vremenski raspoređena tokom celog rotacionog ciklusa, kako bi se polodnost zemljišta mogla obnoviti. Ukoliko se gaji stoka, način gajenja je ekstenzivan jer je dozvoljen broj grla stoke srazmeran veličini imanja, pašnjaka i prostora na kome se gaji stoka. Stočna hrana treba da je obezbeđena iz organskih izvora, proizvedena na farmi jer svaki drugačiji način snabdevanja stočne hrane je veoma skup.
Ono što je najvažnije spomenuti pri organskoj proizvodnji je to, što organski standardi veliku pažnju poklanjaju uzajamnom skladu života, zaštiti i jačanju prirodne sredine, uključujući prevenciju zagađenja, podsticanju brige o biljnim i životinjskim vrstama, a što je najvažnije očuvanju zdravlja i životnog standarda ljudi.

Izvor: PSSS Šabac Dipl. Inž. GORDANA REHAK

[Autor]

Članci