[Stojkić SlavicaUčesnik]

Za širenje fitoplazme Flavescence dorée (FD) u zasadima vinove loze odgovorna je cikada Scaphoideus titanus, kao jedini poznati vektor ove bolesti. Do pojave fitoplazme FD i njenog vektora u regionima udaljenih od žarišta, dolazi prometom zaraženog sadnog materijala. Prisustvo biljaka vinove loze koje u sebi nose fitoplazmu, kao i vektora koji širi zarazu unutar zasada, predstavljaju osnovu epidemiologije ove bolesti. U područjima gde je FD prisutna, dinamika širenja bolesti vektorom iznosi 5-10 km u toku jedne godine . Širenje fitoplazme i vektora je od posebnog značaja u našim uslovima, obzirom na brojne ekstenzivne zasade vinove loze u Srbiji. Sve evropske zemlje koje su bile pogodjene epidemijom FD donele su rigorozne propise, koji se pre svega odnose na mere obaveznog suzbijanja cikade S. titanus i krčenja fitoplazmatičnih čokota. Praćenje i suzbijanje vektora predstavlja glavnu meru zaštite i prevencije, jer kao vrsta koja je svojom biologijom u potpunosti vezana za vinovu lozu (monofagna vrsta), dovodi do velikih epidemija unutar zasada, sa teškim ekonomskim posledicama. Epidemiološka situacija se komplikuje činjenicom da se simptomi bolesti ispoljavaju 1-2 godine posle inicijalne infekcije biljaka. Zbog toga, rezultate sprovedenih mera zaštite i prevencije, u fitosanitarnom smislu, moguće je sagledati tek u trećoj godini od početka primene mera. Konvencionalne mere suzbijanja podrazumevaju pre svega: sanitarni pregled zasada, eliminaciju zaraženih čokota (u nekim slučajevima odstranjivanje delova biljke sa lokalizovanim simptomima), uništavanje prirodnih rezervoara fitoplazme, praćenje i kontrola vektora. Na osnovu iskustava drugih zemalja, koje imaju probleme sa žutilom vinove loze i mera zaštite koje su te države sprovele, kao i pozitivnih rezultata u suzbijanju FD na njihovoj teritoriji, predložene su mere zaštite i prevencije u cilju sprečavanja i širenja vektora fitoplazme FD u zasadima vinove loze u Srbiji: 1. Krčenje i spaljivanje zaraženih čokota na kraju vegetacije vinove loze. 2. Praćenje pojave simptoma bolesti u toku vegetacije i eliminacija sumnjivih čokota. 3. Praćenje pojave Scaphoideus titanus i ostalih potencijalnih vektora fitoplazmi. 4. Sprovesti akciju uništavanja “divlje loze” u neposrednom i širem okruženju zasada vinove loze, pre predvidjenih hemijskih tretmana. 5. Sprovesti akciju uništavanja napuštenih loznih zasada u neposrednom i širem okruženju proizvodnih ili matičnih vinograda. 6. Suzbijanje larvi S. titanus kontaktnim insekticidima kroz dva tretmana, u razmaku od deset dana, u drugoj polovini juna u svim vinogradima gde je vektor S. titanus prisutan. U matičnim zasadima, kao i u toku proizvodnje sadnog materiala, broj tretiranja mora biti veći (suzbijanje imaga cikade po utvrđivanju njihovog prisustva, kroz tri tretmana kontaktnim insekticidima u razmacima od 10 dana). 7. Redovni pregledi matičnih zasada loznih podloga i umatičenih sorti na prisustvo fitoplazmatičnih biljaka i vektora. 8. Pregled loznih kalemova na prisustvo jaja Scaphoideus titanus. Sve navedene mere zaštite i prevencije od fitoplazmatičnih bolesti vinove loze treba izvršiti istovremeno. Na osnovu fenologije S. titanus u Srbiji, na ugroženim podučjima, gde se može očekivati prisustvo FD, hemijske tretmane treba obaviti u periodu od 10. do 20. juna, kada je S. titanus većinom u larvenim stupnjevima. Predloženi periodi tretmana se poklapaju sa pojavom cikade Hyalesthes obsoletus, vektora Stolbur fitoplazme, čime je pokriveno suzbijanje vektora dve najčešće fitoplazme prisutne u vinogradima Srbije.U zavisnosti od vremenskih i temperaturnih prilika, izbor vremena tretiranja može se pomerati, pri čemu treba imati u vidu sledeće: Larveni stupnjevi S. titanus su slabo pokretljivi i ne napuštaju biljku domaćina. Larveni stupnjevi S. titanus su osetljiviji na insekticide. Predvidjeni tretmani suzbijanja larvi, sprečavaju pojavu inficiranih imaga (krilate forme) unutar fitoplazmatičnog zasada vinove loze, kao i njihovo širenje na susedne biljke i vinograde. Perzistentnost preporučenih preparata iznosi 10-15 dana, čime su biljke zaštićene insekticidima preko 25 dana u periodu masovne pojave larvi Scaphoideus titanus, pri čemu postoji objektivna pokrivenost insekticidom, čak i za kasnije ispiljene L1 larve. Suzbijanje S. titanus u stadijumu adulta (krilata forma) može izazvati efekat “indukovane disperzije”, odnosno njihovo bekstvo iz vinograda koji se hemijski tretira. Hemijski tretmani u drugoj polovini juna, pored eliminacije vektora FD Scaphoideus titanus, može uticati na smanjenje populacije vektora Stolbur fitoplazme cikada Hyalesthes obsoletus i Reptalus panzeri. U regionima gde je registrovano prisustvo cikade S. titanus, dva tretiranja u toku druge polovine juna su dovoljna, dok u regionima koji su proglašeni žarištima FD, neophodno je izvršiti i treće tretiranje, 10-15 dana posle drugog.Od preparata se mogu koristiti: Fenitrotion, Lebaycid, Talstar, Cipermetrin, Lannate I dr. Proizvođčima se preporučuje obavezno suzbijanje korova u vinogradu i to: poponca (Convolvulus arvensis) i koprive (Urtica dioica) kaoglavni izvor Stolbura fitoplazme.

simptomi na belim sortama

simptomi na crnim sortama

Larva S. titanus na listu vinove loze

Imago S. titanus na listu vinove loze

Korišćena literatura i slike: EPPO Quarantine i protokoli.

Savetodavac: Slavica Stojkić

[Autor]

Članci