Na području Zlatiborskog okruga uočena je pojava šimširovog plamenca. Prisutne su gusenice na listovima šimšira, a takođe se registruje lov leptira na svetlosnim lampama.
Ova štetočina je poreklom iz Azije, koja je u Srbiji registrovana krajem 2014-te godine. Biljke kojima se hrani su šimšir, božikovina I japanska kurika. Kod nas ima tri generacije, a štetu pričinjavaju larve hraneći se lišćem koje upredaju u paučinu.
Ukoliko se registruje prisustvo plamenca postupiti po merama preporučenim od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za zaštitu bilja:
1. Orezati šimšir ako se primete gusenice ili jači brst. Orezivanje je uklanjanje do 10% prirasta iz tekuće vegetacije. Ako je došlo do golobrsta, onda se orezuje do dela grane gde je očuvana kora da bi iz uspavanih pupoljaka mogao ponovo da lista. Ako je živa ograda u pitanju, treba orezivanjem zadržati formu žive ograde;
2. Češće pregledati biljke šimšira i ukoliko se primeti let leptira da se obavezno primene mere zaštite;
3. U vreme polaganja jaja preporučuju se preparati na bazi a.m. piriproksifen ili hlorantraniliprol. Deluje na stadijum jajeta i mlade gusenice;
4. Ukoliko se primetite mlade gusenice (prvog do trećeg stupnja), može da se primeni biološki preparat na bazi a.m. Bacillus thuringiensis var. kurstaki;
5. Ako se kasno primetite pa su gusenice u starijem uzrastu i ako je brojnost gusenica značajno premašila prag štetnosti, treba primeniti preparat na bazi a.m. bifentrin, alfa-cipermetrin. U ekstremno jakim infestacijama može da se primeni preparat na bazi a.m. hlorpirifosa.
Ako se ne primene mere zaštite može doći do golobrsta. Veliki je rizik da dođe do nepovratnih šteta i oštećenja kore. U tom slučaju ne bi mogao šimšir da se obnovi.
Milena Ćirić, dipl.ing.
Ćirić Milena
Ćirić Milena