[Cvetković GordanaUčesnik]

Na teritoriji Nišavskog okruga na listovima šimšira registrovano je prisustvo larvi šimširovog plamenca (Cydalima perspectalis) (sl. 3).
Šimširov plamenac je štetočina šimšira, božikovine i japanske kurike. U Srbiji ima 3 generacije. Štetu pričinjavaju larve hraneći se lišćem koje upredaju u paučinu. Prilikom jačeg napada može doći do golobrsta.
Na svetlosnim lovnim lampama, registruju se ulovi imaga šimširovog plamenca koji polažu jaja i postoji rizik da se aktivnim letom štetočina brzo raširi na nove lokalitete.
Ukoliko se registruje prisustvo plamenca postupiti po merama preporučenim od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za zaštitu bilja:
1. orezati šimšir ako se primete gusenice ili jači brst. Orezivanje je uklanjanje do 10% prirasta iz tekuće vegetacije. Ako je došlo do golobrsta, onda se orezuje do dela grane gde je očuvana kora da bi iz uspavanih pupoljaka mogao ponovo da lista. Ako je živa ograda u pitanju, treba orezivanjem zadržati formu žive ograde;
2. češće pregledati biljke šimšira i ukoliko se primeti let leptira (sl. 1) da se obavezno primene mere zaštite;
3. u vreme polaganja jaja preporučuju se preparati na bazi a.m. piriproksifen ili hlorantraniliprol. Deluje na stadijum jajeta i mlade gusenice;
4. ukoliko se primetite mlade gusenice (prvog do trećeg stupnja), može da se primeni biološki preparat na bazi a.m. Bacillus thuringiensis var. kurstaki;
5. ako se kasno primetite pa su gusenice u starijem uzrastu i ako je brojnost gusenica značajno premašila prag štetnosti, treba primeniti preparat na bazi a.m. bifentrin, alfa-cipermetrin. U ekstremno jakim infestacijama može da se primeni preparat na bazi a.m. hlorpirifosa.
Ako se ne primene mere zaštite može doći do golobrsta (sl.2). Veliki je rizik da dođe do nepovratnih šteta i oštećenja kore. U tom slučaju ne bi mogao šimšir da se obnovi.

PSSS Niš, Gordana Cvetković spec. zaštite bilja

Attachments:

• 
• 
• 

[Autor]

Članci