Sirovi rezanci šećerne repe, karakteristično ugljenohidratno hranivo, sa malo proteina i mineralnih materija, odlikuje se visokim sadržajem vode i brzim kvarenjem pa je siliranje najbolji način za njihovo efikasno pripremanje i iskorišćavanje u dužem vremenskom periodu. Siliranje se lako izvodi jer rezanci sadrže dovoljne količine lako svarljivih ugljenih hidrata. To se može postići sistematskim slaganjem sirovih rezanaca u trenč silosima i drugim objektima uz izvesno blago sabijanje, a nakon toga dolazi do vrlo brze fermentacije I ukišeljavanja, pri čemu oni dobijaju veoma prijatan ukus i miris.
Međutim, siliranje sirovih rezanaca šećerne repe je moguće izvesti i uz dodatak suvih i voluminoznih hraniva kao što su kukuruzovina i slama u određenom međusobnom odnosu koji je u zavisnosti od sadržaja suve materije. Učešće suvih voluminoznih hraniva treba da bude najčešće od 20-25%.
Ako postotak vlage spadne ispod 25% tada je potrebno mleveno zrno ili klip kvasiti vodom u cilju boljeg gaženja, istiskivanja vazduha i stvaranja anaerobnih uslova za što uspešniji rad mlečno-kiselih bakterija. Punjenje silosa mora biti brzo i efikasno, bez prekida ili sa što manje prekida.
Prekidi u punjenju silosa u trajanju od nekoliko dana dovode do povećanja gubitaka u hranljivim materijama zbog povećanih biohemijskih i oksidacionih procesa. Takva silaža menja miris, ukus i boju-postaje mrka, a životinje je nerado konzumiraju. Ako se ipak, iz bilo kojih razloga mora sa siliranjem prestati (lose vremenske prilike, kvarovi na mlinovima), onda silos treba obavezno prekriti folijom i opteretiti je u cilju istiskivanja vazduha. Sa siliranjem treba nastaviti onda kada se steknu potrebni uslovi.
Korišćen tekst:”Mlekarski kalendar”, Velimir.M.Jovanović
Radosavljević Dragan
Radosavljević Dragan