[Zlatarić SvetlanaUčesnik]

Obezbediti dovoljno kabaste hrane u toku zimskih meseci za preživare je veliki posao za poljoprivrednike. Ne samo to nego i kvalitetne i upotrbljive. Najveći deo silaže se obezbeđuje siliranjem cele biljke kukuruza dok se druge biljne vrste zanemaruju iz nekih neopravdanih razloga. Zbog toga se zalažemo da se silaža obezbedi siliranjem leguminoza (grahorice, soje, boba).

Značaj gajenja jednogodišnjih leguminoza, jeste pre svega u relativno visokim prinosima uz skromne uslove gajenja i to u mogućnosti gajenja u ozimoj i jaroj formi, visokom sadržaju proteina. Ove jednogodišnje forme daju nešto niži a neke i isti prinos biomase pa tako se prinos grahorice kreće od 30-60 t/ha, graška od 25/30 t/ha, stočni bob 35-70 t/ha, soja 60-70t/ha. Setva soje npr. Postrno može dati i 12-15 t/ha zelene odnosno 400-600 kg/ga sirovih proteina što je jednako 1000-1500 kg/ha zrna. Međutim ove biljne vrste zbog smanjenog šećera i visokog pufernog kapaciteta nisu najpogodnije da se same gaje pa se zbo toga seju združene sa strnim ili prosolikim žitima a takođe se smanjuje stepen poleganja. Najpogodniji združen usev zbog čvrstine trske odnosno stabla  je raž, ovas, tritikal,jećam. Količina semena bi bila 120 kg/ha grahorice +30 kg/ha raži, 125 kg grahorice + 35 kg/ha ovsa za maljavu i za običnu 150 kg : 35 kg raži/ha  I 150 kg : 35 kg/ha ovsa.Vreme kosidbe je jako bitnio I treba da se obavi pre klasanja potpornog useva. Silaža od čiste grahorice može uz dodavanje inokulanata I hemijskih konzervanasa.

Setva graška za siliranje je u količini od 100 kg/ha + 15-20 kg/ha raži ili 20-30 kg/ha ovsa. Najbolje vreme siliranja je kada se obrazuje 2/3 mahuna a žita već klasaju. Avako se može silirati i grašak za zrno a takođe može i bez porpornog useva kao i grahorica.

Soja kao biljna vrsta se uglavnom seje zbog zrna ali se može gajiti i za zelenu masu, seno i silažu.Kao postrni usev uz navodnjavanje može dati i do 30 t/ha zelene mase a iz prolećne setve i do 60 t/ha. Kao i ostale leguminoze i soja se radi postizanja povoljnog odnosa energije i proteina gaji združeno sa žitima i najčešće sa kukuruzom i ako je postrna setva seje se grupa zrenja O ili OO a kukuruz niže FAO grupe.  zrenja.  Soju I kukuruz je najbolje sejati odvojeno pa silirati naizmenično ali je problem I mešanja te je tako najbolje siliranje po slojevima. Da bi fermentacija odnosno konzervisanje silo mase bilo dobro, odnos kukuruza I I ostalih jednogodišnjih leguminoza netreba da je veći od 50%. I ovde se soja može silirati sama ali ređe jer je to skuplje korišćenjem hemijskih konzervansa I inokulanata.

Siliranje Boba je retko kod nas, ali što ne znači da nemože na isti već opisan način.

 

PSSS Šabac savetodavac za ratarstvo Svetlana Zlatarić

[Autor]

Članci