[Stanojlović SrđanUčesnik]

Штетан утицај снега и ниских температура на воће пред цветањем или у цветању

У нашим условима је појава снега и ниских температура крајем марта или почетком априла врло чест случај. Тада долази до оштећења на пупољцима, цвету, заметнутим плодићима или чак на младим ластарићима, најчешће код малине.
Колико ће бити штете код воћа зависи од више фактора а пре свега од:
• Времена појаве тј. датума појаве
• Физиолошке фазе у којима се воће налази
• Стања засада
• Локалитет појаве ових неповољних временских чинилаца
Време појаве снега и ниских температура директно утиче на ошећења код воћа,
Наиме, што касније падне снег и дођу ниске температуре и штете ће бити веће. Највеће штете прави голомразица тј. појава ниских температура без снежних падавина које могу да ублаже штете на воћу али такође ако је снег влажан и тежак могу настати велики губици на приносу.
Физиолошка фаза у коме се воће налази јако утиче на штете које ће се десити у нашим засадима. Ако је фаза прецветавања код коштићавог воћа и фаза заметања плодића и температуре од – 2 степена могу бити фаталне али ако је воће у фази пред отварање цветова и при том имамо и снежне падавине преко цветних пупољака и температуре од – 4 па и од – 5 не морају бити погубне за наш род.
Стање засада је врло битан чинилац у погледу штетног утицаја неповољних временских чинилаца у време цветања воћа. Ми воћари стално инсистирамо на максималној агротехници у засадима како би наш воћњак био у најбољој кондицији тј. био најотпорнији на све негативне спољне чиниоце. Па тако, ако имамо засад у пуној агротехници он може издржати ниже температуре и за 1 до 2 степена у фази пред цветање и у фази цветања а ако знамо да нам род може остати ако је температура виша и за 0,5 степени у засаду, корист је очигледна.
Локалитет појаве неповољних временских чинилаца је такође врло битан. Какве ћемо штете имати зависи од терена где је воће подигнуто, ако је у питању северна или североисточна експозиција где воће спорије креће имаћемо мању штету или ако је мраз ухватио само ниже положаје тј. ниски – приземни онда ће и штете бити мање а ако је захватио уске рејоне онда можемо рећи да су у питању локални мразеви са малим штетама.
Постоје методе борбе против штетног утицаја пролећног снега и мраза. Можемо их поделити у:
1. Механичке мере ( застирање засада агротекстилом и постављањем противградних мрежа
2. Хемијске мере ( задимљавање, температурна инверзија, орошавање – антифрост систем, прскање биљним антифризима и примена антистрес коректора – аминокиселина)

Постављање агротекстила се углавном ради код јагоде и боровнице и успех зависи од дебљине агротекстила, дужине трајања мраза и прилично је скуп.
Постављање противградних мрежа представља секундарну заштиту али само уколико ниске температуре прати и снег који падне на мреже и направи један вид „прекривача“ који штити наш засад од ниских температура и подиже температуру у воћу и за 2 – 4 степена.
Задимљавање је стара мера која се састоји у постављање по засаду хрпа или гомила органских материјала ( лишћа, мокрог грања од резидбе, мокре сламе) и њихово паљење у време појаве мраза. Дим који се тада јавља подиже температуру ваздуха од 0,5 па и до 1,5 степени у засаду али је проблем ако имамо ветар и нажалост, ова метода изискује пуно радне снаге које немамо.
Температурна инверзија и орошавање се заснива на води која иде по пупољцима и цветовима нон стоп док траје опасност и одмах се леди а унутра пупољци и цветови остају услед температуре која се ствара леђењем углавном неоштећени. Ово је скупа метода и треба нам неограничена количина воде али је прилично сигурна.
Примена аминокиселина се врло често ради и може подићи отпорност засада за око 2 степена.
У суштини, важно је знати да постоје мере борбе против ових неповољних чинилаца у воћарству али опет треба нагласити да је најважније да је наш засад у најбољој кондицији и наравно, применити најквалитетнију меру борбе а то је – осигурање засада. Само тако можемо бити сигурни да ћемо имати иоле сигурну производну годину.

Дип. инж. Станојловић Срђан

[Autor]

Članci