[Čokojević SanjaUčesnik]

Шта утиче на квалитет грожђа?

На квалитет грожђа и прерађевине од грожђа утичу: сорта, лозна подлога, климатски услови, земљишни услови, систем гајења, примењене агротехничке мере . Земљиште и клима одређују индивидуалан и строго специфичан укус сазревања грожђа у датом подручју.Сорта је основ квалитета грожђа а самим тим и прерађевина од њега.
Kод винских сорти основни параметри квалитета су:
– садржај шећера и укупних киселина у грожђаном соку,
– садржај ароматичних материја,( док је садржај осталих материја битан али не и одлучујући.)
Kод стоних сорти чије је грожђе намењено потрошњи у свежем стању критеријуми за оцену квалитета су другачији.Поред елемената хемијског састава грожђаног сока на квалитет утичу: изглед и крупноћа грозда и бобице, боја, збијеност грозда, чврстина меса, топљивост покожице, присуство семенки и др.
Земљиште као главни извор хранљивих материја и воде је средина из које винова лоза црпи неопходне количине и уграђује у своје плодове – грожђе. Она која су лакшег механичког састава повољнија су од земљишта тежег. Песковита земљишта утичу на повећање квалитета грожђа, а нарочито су повољна за гајење белих винских сорти.Тамнија земљишта су повољнија за црне (обојене) сорте, пре свега због свог повољнијег топлотног режима, а земљишта руде и црвене боје такође утичу на обојеност црних винских сорти.
Тероар у једној речи садржи утицај различитих врста земљишта, надморске висине,нагиба,положаја према сунцу и осталих климатских услова.
Добар тероар би требало да карактерише:
• довољан али не претеран садржај хранљивих материја у земљишту, поготову у односу на азот;
• добру оцедљивост
• способност да се превазиђе стрес у веома сушним годинама, што би за последицу требало да има дубоку пенетрацију креновог система, добар капацитет задржавања влаге.
Најбољи тероари одликују се адекватним сазревањем грожђа и када спољна температура није на потребном нивоу, али је оптимална температура земљишта у нивоу са најактивнијим делом кореновог система.
Примена свих агротехничких мера има свој утицај на квалитет грожђа. Посебан утицај имају мере зреле и зелене резидбе, ђубрење, наводњавање, заштита од болести и штеточина , начин и одржавање земљишта и др. Ниски узгојни облици услед повољнијег топлотног режима у приземним слојевима ваздуха омогућују веће накупљање шећера, бољи квалитет грожђа.Наводњавањем се обезбеђује неопходна количина воде за одвијање свих животних процеса винове лозе. То је нарочито важно у месецима са дефицитом влаге. Интензивирајући физиолошке процесе, чији интензитет у случају недостатка воде нагло опада, наводњавањем се директно утиче на синтезу шећера, ароматичних и других материја.Велика количина падавина одлаже сазревање. Суфицит воде неповољно утиче на раст и сазревање бобице у све три фазе, а утицај количине падавина далеко је већи него утицај температуре.
Велики утицај на садржај шећера у грожђаном соку нарочито испољавају макро елементи: азот, калијум и фосфор а такође и микроелементи: бор, цинк, манган, молибден и бакар. Правилна исхрана винове лозе повољно утиче и на садржај минералних, бојених и ароматичних материја у грожђу. Тако, на пример правилна употреба одређених количина елемената минералне исхране доприноси повећању беланчевинастих и небеланчевинастих материја, затим утиче на интензитет и уједначеност распореда бојених материја и др. На садржај бојених материја нарочито утичу фосфор, калијум, калцијум и магнезијум, а такође и бор, манган, бакар, цинк и молибден. На присуство ароматичних материја у грожђу нарочит утицај испољава фосфор, калцијум, калијум и магнезијум.
Прерана као и познија берба грожђа такође могу имати негативан утицај на квалитет грожђа и производа од грожђа. Прерана берба онемогућава испољавање сортних карактеристика у смислу садржаја шећера, укупних киселина, бојених и ароматичних материја. Прекасном бербом, сем ако је то плански предвиђено много се губи, пре свега, на приносу грожђа. Kонцентрација шећера се повећава, али се ремете садржај укупних киселина и садржај бројних ароматичних материја. Отуда, одредивању времена бербе мора се посветити посебна пажња и то у смислу благовременог започињања и завршетка бербе, затим и у погледу организације бербе, како би обрано грожђе што пре стигло до прерадних капацитета.
Осим сорте и подлоге, правилним управљањем виноградарске производње кроз пројектовање умереног приноса, одговарајуће узгојне облике, густину садње, правце редова винограда , затрављивање винограда и кроз друге агротехничке и ампелотехничке мере може се утицати на ублажавање негативних ефеката глобалног загревања и допринети производњи квалитетног грожђа.

Сања Чокојевић , дипл.инж.воћарства и виноградарства

[Autor]

Članci