[Tonić DejanUčesnik]

Вишемесечна суша, праћена високим температурама, лети, штетно утичe на развој винове лозе. То се одражава у слабијем порасту винове лозе, јер се биљка налази у физиолошком стресу, уз поступно успоравање физиолошких процеса у самој биљци, што доводи до смањења асимилацијске лисне површине. Оштећења, која настају као последица високих температура, одражавају се симптомима на младарима, лишћу и гроздовима, а настале ожеготине листа неретко имају за последицу некрозу и дефолијацију листа у зони грожђа. На грожђу, које је директно изложено штетном утицају високих температура без лисне заштите, појављују се ожеготине на бобицама, које вену, а уз чести ветар појачано је испаравање и евапотранспирација из земљишта и биљке. Сушно раздобље утиче и на почетак раније бербе грожђа,
Високи шећери и веће укупне киселине последица су великог утицаја суше, где је, уз високе температуре и појаву смежураних бобица у којима долази до концентрације шећера, као последица топлих и врућих ноћи успорен пад и разградња киселина.
Код суше ни семенка не достиже своју технолошку зрелост, већ делом остаје недозрела тј. зелена.

Уколико у фази зрења дође до већих количина падавина долази до појаве нижег садржаја шећера и нижих киселина као последица усвајања веће количине воде путем ризосфере тј. корења, где долази до разређења шећера и повећања воде у бобицама. Свеже ноћи и температуре око 15 ̊C поспешују даљи пад киселина.
У нормалним климатским условима током развоја бобица грожђа станице меса повећавају се 5-8 пута. Месо сачињава приближно 84 до 92 % од тежине бобице.
У суши нема повећања меса, већ бобице остају ситне. Код веће количине падавина долази до усвајања веће количине воде, а зависно од дебљине кожице (сортна карактеристика), услед осмотског притиска долази до пуцања бобице и тако се стварају услови за развој штетне и непожељне микрофлоре грожђа, као што су нпр. сива плесан, кисела трулеж, зелена плесан и др.
Може се рећи да у суши, коју прати велика врућина, бело грожђе губи киселост, а црно грожђе губи боју и танине.

У евидентним климатским променама треба мењати досадашњи приступ начина узгоја виноградима, с циљем ублажавања штетних последица од високих температура.

У условима климатских промена пред сваким виноградаром стоји изазов у прилагођавању сопствене виноградарске производње. Нарочито је важно знати и потребно применити стечено искуство, знање и потребну стручну помоћ у виноградарској производњи.

[Autor]

Članci