[Radić DragomirUčesnik]

Наша технологија производње пшенице датира још из Југославије 60-их година прошлог века, када су уведене у производњу сорте Безостаја и Сан Пасторе. Највише је коришћена висококвалитетна Безостаја, чији су гени уграђени у већину следећих сорти побољшивача, тако да је и читава наука око сетве прилагођена овим сортама у тадашњим климатским условима. Препоручен је оптимални рок за сетву од 10. до 25. октобра, међуредни размак 12,5 цм са 450-550 биљака по м², а у таквим условима је значило да једно зрно даје један клас, највише 1,6. Наравно, ова технологија је давала изванредне резултате, имали смо рекордне приносе и поред великих количина семена за сетву, ђубрива и рада, јер су тада инпути били далеко јевтинији него данас. Томе у прилог је ишла и блажа клима са више падавина него данас. Од 2000.-ите године клима се драстично променила, са учесталим сушним годинама и екстремним летњим температурама. Осим тога, повећао се увоз страних сората са нешто другачијом технологијом препорученом од њихових произвођача, нарочито у погледу смањене сетвене норме, јер се ове сорте јаче бокоре. Наше сорте се и даље производе по старој технологији, много су квалитетније од увозних, али побољшивачи дају нешто ниже приносе од мање квалитетних страних сората; нажалост, када је у овим бурним годинама потражња пшенице у свету енормно порасла због жеље да се нација обезбеди храном, не обраћа се велика пажња на квалитет већ на количину. Зато је потребно да се нова генетика пшенице прилагоди новим и климатским и економским условима. У свету се највише одмакло у новим истраживањима агротехнике пшенице у САД-у, Русији, Индији и Јужноафричкој републици. Огледи се изводе са смањеном количином семена по хектару, смањеним бројем биљака и повећањем међуредног растојања. У САД-у и Русији се изводе производни огледи са 1, 2, 3, 4 и стандардних 5 милиона семена по хектару, са међуредним размаком на 19 и 38 цм. И поред драстичног смањења броја биљака, у вишегодишњем просеку смањење приноса са смањењем густине варирала је од 0 % до највише 15 %, зависно од сорте и године. У Украјини су добијени још бољи и охрабрујући резултати, јер независно од тога да ли је посејано 1, 2 или 5 милиона семена, увек се добије 8 милиона класова. У Америци је већ устаљена пракса да се сеје 125 кг/ха семена. Оваква пракса је могућа због особине пшенице да се са повећањем вегетационог простора по биљци појачава бокорење, које због одсуства конкуренције за светлост, храну и воду тежи да секундарним гранањем попуни празан простор. Зависно од сорте и размака, једна биљка може да дâ 15-ак класова, неке сорте и до 40, а забележен је рекорд од 200 секундарних стабала по биљци. За испољавање максималног потенцијала сорте за бокорење треба да се испуне важни услови, који понекад могу да буду ограничавајући фактор за постизање високих приноса. Наиме, поред генетског потенцијала сорте и слободног простора, важна је благовремена сетва, како би биљка имала довољно времена да се избокори пре хладне зиме. Бокорење почиње две недеље после ницања на температури 15-17 °Ц са појавом трећег листа. Закаснела сетва значи сигурно смањено продуктивно бокорење, а ослањати се на пролећно бокорење је ризик јер крај зиме такође може да буде хладан, јер је за бокорење потребна температура виша од 6 °Ц, а највише 20°Ц. Бокорење се прекида када је равнодневница 21. марта, јер после тога почиње дужи дан који условљава пораст у стабло. У ређем усеву мења се микроклима, већа је проветреност, смањена влажност ваздуха, а самим тим је смањена и могућност појаве гљивичних болести, скраћене су интернодије, чвршћа стабљика, па је смањена опасност од полегања. Ако испоштујемо ранију сетву почетком оптималног рока, постоји опасност од лета цикада, вектора вируса и фитоплазми, па у тим околностима мора да се изведе добра заштита инсектицидима. Поред тога, примећена је велика зависност продуктивног бокорења од снабдевености земљишта азотом у јесен, па на сиромашном земљишту и поред повећања вегетационог простора биљка не може да формира довољан број секундарних стабала. Исти ефекат има и јесења суша. Потребно је највише 30 кг/ха азота плитко смештеног у зони младог кореновог система за добро бокорење – већа доза може да изазове бујан вегетативни раст и измрзавање. Поставља се питање да ли у широкоредној сетви и смањеном броју биљака треба смањити количину азота за пролећну прихрану – одговор је не, зато што се формира већи број бочних стабала, формира се готово исти број класова које треба исхранити за готово исти принос. Примећено је да су зрна из ређег склопа крупнија и за чак 2 % богатија у садржају беланчевина. Постоје и недостаци у овој технологији, а то је пре свега недостатак специфичних сорти, затим опасност од појачане исхране азотом, када секундарна стабла задњих редова не могу да сазру па имамо отежану жетву. Ово може да се деси и када имамо повећане пролећне падавине. Постоје примери у свету где се пшеница гаји као широкоредна окопавина. У Јужноафричкој републици због аридне климе са једва 400 л/м² падавина годишње међуредни размак за пшеницу је 50 цм са свега 20 кг/ха семена, што ипак дозвољава да се постигне принос од 2,5 – 4,5 т/ха, зависно од падавина у сезони. Покушало се са већом густином али без успеха, јер велики број биљака захтева много више воде које нема. У појединим деловима Индије сетва пшенице је прилагођена гајењу у систему заливања браздама натапањем, на размаку 30 х 30 цм или 40 х 20 цм по једно зрно. Сеју се сорте које имају 40-ак продуктивних стабала, утрошак семена је невероватних 1,5 до највише 2 кг/ха, а добијени принос је виши од стандардног јер је биљка добро снабдевена водом. Овај начин сетве се примењује и у научним и селекционим установама када у почетку имамо мало семена од нове сорте а треба је брзо размножити. Такође, оваква сетва се примењује у огледима у „zero input” и „постнафтној” пољопривреди, када немамо ни енергената, ни ђубриво ни пестициде.
Наравно, сва ова истраживања још увек трају и до сада није заузет званичан став стручне јавности, али се ова пракса све више шири, највише у САД-у из економских разлога (нарочито у „no till” систему), наиме, уштеда у семену са 1 милион биљака, односно 50-ак кг/ха семена и међуредним размаком 37,5 цм, покрива економску разлику нешто вишег приноса у стандардној густој сетви. Требало би да се ради на усмереној селекцији за добијање сората са великим потенцијалом за продуктивно бокорење, које би уз то имале брзо почетно бокорење да би поднеле закаснелу сетву и избегле јесењи лет цикада.
Драгомир Радић, ПССС Смедерево

[Autor]

Članci