[Stanković SašaUčesnik]

Oktobar je na izmaku, nije posejan ni ar površina predviđenih za setvu ozimih kultura. Praksa pokazuje da je optimalni rok setve ozimih strnina, kada za to postoje optimalni uslovi, odnosno povoljna vlažnost zemljišta, koja je i ove jeseni ograničavajući faktor setve. Deficit zemljišne vlage onemogućuje bilo koji oblik osnovne obrade i predsetvene pripreme zemljišta. Dugotrajna je suša, preko skoro tri meseca ne dozvoljava da plug uopšte uđe u zemljište. Prošle godine se početkom oktobra moglo ući bar teškim tanjiračama i obaviti kakva takva setva. Retko ko je i tada uspeo da poseje pre kraja novembra, se, proizvođača koji su imali za predkulturu neku ranostasniju kulturu, i onih koji su imali teške tanjirače i primenom redukovane obrade zemljšta uspeli da poseju pšenicu u optimalnom roku setve i na kraju dobili odlične prinose. Sada je to nemoguće odraditi, bez kiše, od bar 50mm/m2 da bi se mogla obaviti osnovna obrada i priprema zemljišta za setvu. Dobar prinos kukuruza na mnogim parcelama praćen je i značajnom količinom biljnih ostataka koje je teško uneti u zemljište, pogotovu ako je osnovna obrada zemljišta plića. Za pšenicu i ostale strnine dovoljno je obraditi zemljište na 12-15cm, tako da bi i primenom teških tanjirača u dva tri prohoda mogli obaviti i osnovnu obradu i predsetvenu pripremu zemljišta. Time bi pojeftinili setvu smanjenjem broja prohoda i utroška goriva. Takođe bi izbegli preterano gaženje i ubrzali setvu. Međutim i tanjiračama je sada nemoguće obaviti kvalitetnu osnovnu obradu i predsetvenu pripremu zemljišta, veliki je rizik i po lom mašina i oruđa za pripremu zemljišta. Ako se po početku setve može suditi, plan setve će teško biti ispunjen i ove jeseni, a trebao je zbog monokulture kukuruza biti u nešto većem obimu nego obično. Kašnjenje u setvi će sigurno opet doprineti da pojedini proizvođači odustanu od setve. Kad se još tome doda da je ovogodišnja setva skuplja od setve ranijih godina, onda se nemože očekivati da se ispuni plan setve za područje nišavskog okruga. Ono što najviše opterećuje poljoprivredne proizvođače je cena derivata, koji su vrlo skupi a ove godine i cena semena je na zavidnom nivou. Ova činjenica će proizvođače opredeliti da seju sopstveno seme, seme iz ambara. Procena je da će ove godine setva sopstvenog, nedeklarisanog semena biti prisutna na više od 60% površina pod ovim kulturama. Deklarisano seme je kvalitetnije zaprašeno, dobre energije klijanja što je preduslov kvalitetnijeg i ujednačenijeg nicanja, bolje ujednačenosti useva u svim fenofazama razvoja, boljeg prinosa. Iz godine u godinu sve je manje deklarisanog u setvi pšenice.
Dakle, proizvođačima sa većeg dela terena i nišavskog okruga a i čitave južne i jugoistočne Srbije, preostaje da čekaju povoljan momenat za setvu, padavine koje se još uvek ne očekuju. Makar setva bila i novembarska pa čak se dešavalo i decembarska, bolja je nego nikakva setva. Svako zakašnjenje u setvi najčešće je praćeno smanjenjem prinosa. Sa kašnjenjem u setvi skraćuje se period između nicanja i početka bokorenja, bokorenje smanjuje i prolongira za proleće što nije baš poželjno jer se smanjuje potencijal rodnosti. Dešavale su se pak godine u kojima je setva 15-20 novembra često davala dobre rezultate prinosa pšenice. Pre tri godine, kada se kasnilo sa setvom, čak krajem novembra, zahvaljujući izuzetno dobrim prilikama u rano proleće, postignuti su rekordni prinosi pšenice. Setva od 15-30 novembra najčešće je zastupljena u praksi naših S obzirom da će se kasniti sa setvom, preporuka je da proizvođači poseju rane i srednje rane sorte pšenica koje će u uslovima zakasnele setve imati manji pad prinosa od kasnijih sorti, da povećaju setvenu normu, i za uslove zakašnjenja u setvi i za uslove kvaliteta predsetvene pripreme zemljišta.

Saša Stanković PSSS Niš

[Autor]

Članci