[Damljanović MilanUčesnik]

Setva pšenice na krompirištima u sušnoj godini

Obzirom da se nalazimo na kraju jesenje setve 2022-2023 godine, a da se u zapadnoj Srbiji, naročito u brdsko-planinskom području, strnine vrlo često seju na parcelama gde je u plodoredu prethodno bio krompir nije na odmet dati nekoliko smernica za dalju proizvodnju.
Poznato je da se u proizvodnji krompira koriste veoma velike količine mineralnih đubriva i da ova kultura po vađenju ostavlja zemljište bogato reziduima osnovnih mineralnih hraniva, relativno čisto od korova, kao i dobro obrađeno zahvaljujući samom procesu vađenja osnovnog useva. Zahvaljujući svemu gore navedenom krompir predstavlja gotovo idealan predusev kako za pšenicu tako i za ostala strna žita .
Osnovni problem u ovakvoj setvi predstavlja mogućnost poleganja useva pšenice usled povećane količine azota u zemljištu. Mada se u proizvodnoj praksi na ovakvim parcelama uopšte ne vrši osnovno đubrenje u jesenjem periodu već samo prihrana u proleće, preporuka bi bila da se u prosečnoj proizvodnoj godini predsetveno ipak upotrebi manja količina odgovarajuče NPK kombinacije ( u zavisnosti od rezultata analize plodnosti zemljišta). Prihranu azotnim đubrivima u proleće u zavisnosti od stanja useva treba ili potpuno izostaviti ili vrlo obazrivo izvršiti ali u nešto kasnijem periodu kako bi se moguće greške maksimalno izbegle. Ove godine treba biti posebno obazriv obzirom da je suša oborila prinose krompira u zapadnoj Srbiji , pa su u zemljištu ostale velike količine neiskorišćenih hraniva tako da bi preporuka za ovogodišnju setvu bila da se ne koristi osnovno đubrenje u jesen prihrana u proleće.
Što se osnovne i predsetvene obrade zemljišta tiče, komotno se može ići na minimalnu obradu, tj. pliću obradu tanjiračama i drljanje. Setvu treba obaviti sa nešto nižim količinama semena nego u klasičnoj setvi pre svega da bi se izbegla preterana gustina useva koja u kasnijem periodu može dovesti do izduživanja internodija pa samim tim i povečane sklonosti ka poleganju.
U izboru sorte treba ići na forme nižeg habitusa, otpornije na poleganje kao i na sorte visokog tehnološkog kvaliteta npr ( Zvezdana, Gordana, Simonida, Planeta ) ili u slučaju da se pšenica koristi za stočnu hranu, što je vrlo česta pojava u ovim krajevima, na sorte vrlo visokog potencijala rodnosti a nešto nižeg tehnološkog kvliteta ( NS-40 S, Apač ) .
Setvu treba obaviti što bliže početku optimalnog roka između ostalog i zato što su ove parcele najčešće na nešto višim nadmorskim visinama pa često dolazi do pojave ranih mrazeva.

Savetodavac PSSS Čačak M.Damljanović dipl.inž.

[Autor]

Članci