Bliži se početak optimalnog roka setve strnih žita. To je veoma važan posao koji predstoji našim poljoprivrednicima jer su to biljne vrste koje kod nas zauzimaju značajne površine i mora im se posvetiti posebna pažnja.
Na tržištu ima u ponudi veliki broj sorata ali potencijal rodnosti se ni približno ne iskoristi. Pri izboru sortimenta a i vrste moraju se pre svega sagledati potrebe i veličina gazdinstva. Ne treba sejati pšenicu za ishranu stoke ako je već za to namenjen ječam i tritikal a to se kod nas dosta tako radi. Dalje pri izboru treba birati sotre koje odgovaraju određenom mikroklimatu. Poslednje dve godine pored sorata pojavila se i hibridna pšenica ali još uvek vlada nepoverenje u smislu odnosa količine semena za setvu i prinosa koji može da se postigne setvom hibrida. Hibrid pšenice nastaje ukrštanjem dve sorte gde dolazi do izražaja ta hibridna snaga koja se pre svega ispoljava u visokom i stabilnom prinosu zrna, dobroj tolerantnosti na bolesti, dobroj fotosintezi zahvaljujući većoj lisnoj površini, velikom broju sekundarnih stabala-intezivno bokorenje( preko 15 produktivnih stabala po biljci), veliki broj dobro nalivenih zrna, veće mase, dobro razvijen korenov sistem, mala setvena norma. Umesto 250-300 kg/ha semena, norma kod hibridne pšenice je 80-100 kg/ha, odnosno 150-170 klijavih zrna po m kvadratnom. Ipak je jako bitno pored deklarisanog semena a po istraživanju i najvažnije setvu obaviti u optimalnom roku, do kraja oktobra.
PSSS Šabac Svetlana Zlatarić
Zlatarić Svetlana
Zlatarić Svetlana
Bogdan Garalejić