[Damljanović MilanUčesnik]

Setva ozimih strnina u kontekstu adaptacije poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene

 

U poslednjih desetak godina a možda i duže evidentne su prvo blage a kasnije i značajnije promene klimatskih uslova koji sve više utiču na gajenje poljoprivrednih kultura u svetu pa tako i kod nas. Ovakve promene sa prognozom da će se nastaviti pa čak i intenzivirati zahtevaju niz prilagođavanja u proizvodnji kako tehnoloških tako i organizcionih. Ovo se pre svega odnosi na izmene sortimenta i uvođenje novih adekvatnijih sorti i hibrida , daljeg razvoja sistema za zalivanje , promena u tehnologiji proizvodnje , pa čak i uvođenja potpuno novih vrsta koje do sada nisu bile karakteristične za naš region. Kao jedan od primera kako se ove mere mogu primeniti je i sledeći.

U zapadnoj Srbiji, naročito u brdsko-planinskom području, strnine se vrlo često seju na parcelama gde je u plodoredu prethodno bio krompir pa nije na odmet dati nekoliko smernica za proizvodnju u novonastalim uslovima..

Poznato je da se u proizvodnji krompira koriste veoma velike količine mineralnih đubriva i da ova kultura po vađenju ostavlja zemljište bogato reziduima osnovnih mineralnih hraniva, relativno čisto od korova, kao i dobro obrađeno zahvaljujući samom procesu vađenja osnovnog useva. Zahvaljujući svemu gore navedenom krompir predstavlja gotovo idealan predusev kako za pšenicu tako i za ostala strna žita .

Osnovni problem u ovakvoj setvi predstavlja mogućnost poleganja useva pšenice usled povećane količine azota u zemljištu i vrlo blagih zima. Mada se u proizvodnoj praksi na ovakvim parcelama uopšte ne vrši osnovno đubrenje u jesenjem periodu već samo prihrana u proleće, preporuka bi bila da se u prosečnoj proizvodnoj godini predsetveno ipak upotrebi manja količina odgovarajuče NPK kombinacije ( u zavisnosti od rezultata analize plodnosti zemljišta). Prihranu azotnim đubrivima u proleće u zavisnosti od stanja useva treba ili potpuno izostaviti ili vrlo obazrivo izvršiti ali u nešto kasnijem periodu kako bi se moguće greške maksimalno izbegle. Ove godine treba biti posebno obazriv obzirom da je suša oborila prinose krompira u zapadnoj Srbiji i do pedeset procenata pa su u zemljištu ostale velike količine neiskorišćenih hraniva tako da bi preporuka za ovogodišnju setvu bila da se ne koristi ni osnovno đubrenje u jesen kao ni prihrana u proleće.

Što se osnovne i predsetvene obrade zemljišta tiče, komotno se može ići na minimalnu obradu, tj. pliću obradu tanjiračama i drljanje. Setvu treba obaviti sa nešto nižim količinama semena nego u klasičnoj setvi pre svega da bi se izbegla preterana gustina useva koja u kasnijem periodu može dovesti do izduživanja internodija pa samim tim i povečane sklonosti ka poleganju.

U izboru sorte treba ići na forme nižeg habitusa, otpornije na poleganje kao i na sorte visokog tehnološkog kvaliteta npr ( Zvezdana, Gordana, Simonida, Planeta ) ili u slučaju da se pšenica koristi za stočnu hranu, što je vrlo česta pojava u ovim krajevima, na sorte vrlo visokog potencijala rodnosti a nešto nižeg tehnološkog kvliteta ( NS-40 S, Apač ) .

Setvu treba obaviti što bliže početku optimalnog roka između ostalog i zato što su ove parcele najčešće na nešto višim nadmorskim visinama pa često dolazi do pojave ranih mrazeva.

Niz na oko sitnih promena u proizvodnji kao što  su prethodno navedene mogu očuvati pa čak i povećati prinose u novonastalim agroekološkim uslovima

 

Savetodavac PSSS Čačak  M.Damljanović dipl.inž.

Prilozi:

1. Setva-ozimih-strnina-u-kontekstu-adaptacije-poljoprivredne-proizvodnje-na-klimatske-promene.doc

[Autor]

Članci