[Kodžopeljić SlavicaUčesnik]

Еколошки фактори јако утичу на производњу луцерке, луцеришта се обично двојако искоришћавају, за крму и за семе. Произвођачи су на тај начин заштићени од економских губитака у годинама неповољним за семенску производњу. Просечан принос крме у нашим условима се креће од 5-6 т/ха, што је далеко од производног капацитета домаћих сорти луцерке, који се креће 18-20 т/ха. Луцерка добро успева на дубоким, растреситим и плодним земљиштима са повољним водно-ваздушним режимом. Најбоље успева на неуталном или слабо киселом земљишту, којима је ph у границама 6.0-7.0. Луцерка која се гаји за крму најчешће се гаји на чернозему, гајњачи, смоници и дубљем алувијуму, тако да земљишта која се користе за крму дају робусне биљке које дуго цветају и склоне су полегању и прорастању. За семенску производњу су погоднија земљишта нешто мање плоднија, као и осунчане јужне експозиције на којима се формирају нешто ниже биљке које равномерно сазревају.

Када су предкултуре стрне житарице или друге ране културе, потребно је одмах након жетве тих култура обавити плиће орање (на 10 цм дубине), затим проћи тањирачом, дрљачом и ваљком да би се земљиште уситнило. У првој половини августа треба обавити орање на око 20 цм дубине и потом равнање земљишта, а у јесен дубоко орање. Обрада земљишта изводи се само у заснивању, при планирању ђубрења оранични слој се тада треба потпуно обезбедити потребним хранивима. Зато је потребно извршити контролу плодности земљишта и на основу урађене агрохемијске анализе земљишта дати препоруку о потребним количинама хранива. При заснивању луцеришта, зависно од плодности земљишта, требало би оквирно дати око 50 кг/ха азота (Н), око 250 – 300 кг/ха фосфора (П2О5) и 200 – 250 кг/ха калијума (K2О). Током година гајења луцерке потребно је у јесен након последњег кошења ђубрити са око 200 – 300 кг/ха комплексних ђубрива у којима има мало азота, а више фосфора и калијума. Тада би требало ђубрити са око 20 кг/ха азота, око 50 – 60 кг/ха фосфора и око 80 г/ха калијума. Фолијарним ђубрењем микро елеменатима, повољно се утиче на повећање приноса луцерке за 15-17% и то са Б, Мо, Зн.

Луцерка се може сејати у јесен и у пролеће. Сетву треба обавити довољно рано, у другој половини августа, да се младе биљке што боље развију и закорене до зиме. У пролећњој сетви сеје се крајем марта и почетком априла да се биљке довољно развију до лета, када наступа суша и високе температуре. Минимална температура за клијање креће се између 1 и 2°Ц, а оптимална између 25 – 30°Ц. Младе биљке страдају при температури од -5°Ц, а у каснијој фази развоја отпорност на ниске температуре повећава се до -15 °Ц.

Сетва се може обављати ручно и специјалним сејалицама за ситносемене културе. Ове сејалице троше око 15 кг семена/ха и постижу склоп око 500 биљака/м2. Размак између редова треба бити 10 – 15 цм, са 8-10 кг семена. Одмах након сетве обавља се ваљање. Век трајања луцеришта може бити и до 7 година.

 

Славица Kоџопељић дипл.инж.ратарства ПССС Зајечар

[Autor]

Članci