[Radić DragomirUčesnik]

Луцерка је најважнија протеинска биљка у исхрани преживара, којом се у свету годишње засеје више од 30 милиона хектара земље, па је зато веома важна производња семена савремених висококвалитетних сората. За постизање високог приноса луцерке за семе потребно је прилагодити агротехнику према биолошким особинама усева и локалним земљишно-климатским условима. Луцерка је култура високо плодних и растреситих земљишта са киселошћу од pH 6,5-7,5. На тешким, веома збијеним и киселим земљиштима, коренов систем остаје плитак, а активност симбиотских бактерија азотофиксатора у квржицама је минимална. У плодореду луцерку је потребно посејати на земљишту очишћеном од корова, најбоље после озимих или јарих житарица, окопавина и повртарских усева. У подручјима са аридном климом не треба је сејати после шећерне репе, сунцокрета, суданске траве и сирка зато што исушују земљиште. Није добро гајити луцерку за семе ни после махунарки, јер то отвара могућност за развој истих болести и штеточина. Из истих разлога се не препоручује сетва луцерке ближе од 500 м од засада багрема. У плодореду луцерка се враћа на исто место тек после пет до седам година.
Принос семена луцерке у великој мери зависи од ђубрива. Луцерка је снажан фиксатор азота, али студије показују да је ђубрење азотом током почетне фазе развоја неопходно, зато што квржичне бактерије насељавају корен луцерке тек после цветања. На почетку вегетације се примењују азотна ђубрива у количини од 20-25 кг/ха. Сој бактерије Rhizobium-a који живи на луцерки у нашим условима може да презими и налази се у земљишту, али бољи резултати се добијају ако се изврши инокулација семена пред сетву. Ипак, највише од свега, луцерки су потребна фосфорна ђубрива; доступност фосфора доприноси бољем развоју корена и надземне масе и повећава се принос семена. У зависности од његовог садржаја у земљишту, уноси се 60-100 кг/ха овог макроелемента. Обезбеђивање луцерке калијумом током гајења усева за семе доприноси формирању великог броја цветова, повећању масе семена, отпорности биљака на мраз и болести. Фосфорна и калујумова ђубрива се уносе пре сетве заоравањем, у зону кореновог система, јер се ови слабо покретни елементи јако вежу за честице земље, па за једну годину сиђу на дубину од свега 3-5 цм. Поред макроелемената, треба додати и микроелементе – посебно молибден. На хектарску норму семена за сетву луцерке наноси се 25-50 g молибдена раствореног у пола литра воде. На заснованом луцеришту могућа је само фолијарна прихрана водотопивим ђубривима после сваког откоса када усев достигне висину 10-ак cm, у количини 4-5 kg/ha, са односом хранива NPK 0.5-1:3:2.5. Сетвени слој треба да буде добро припремљен, како би ситно семе луцерке имало оптималне услове за клијање и ницање. Најбоље време за сетву луцерке за семе је пролеће, код нас обично у другој половини марта. Семену је потребно 20-ак дана да никне, па на тај начин ниче после евентуалних позних пролећних мразева. Код нас се, нажалост, семенски усев луцерке заснива исто као и производни усев за сено, што значи ускоредом сетвом и са сетвеном нормом од 20 кг/ха семена. То је екстензиван начин производње семена, јер се истовремено добија и семе и сено. Први откос се не оставља за семе, зато што је усев превише бујан због обиља зимске влаге и врло често долази до полегања. Зато се први откос користи за сено, а за семе се по правилу оставља други, понекад трећи откос. Семе се добија само једном у години. У предратној пољопривреди луцерка се остављала за семе тек у петој години, јер се тако добијало семе од најдуговечнијих и најотпорнијих биљака. На тај начин су добијене локалне популације панонског типа луцерке, прилагођене нашој сувој и оштрој континенталној клими. Занимљиво је да су биљке луцерке са тамноплавом или тамнољубичастом бојом цвета много отпорније на екстремне климатске услове, пре свега на мраз и болести. Са интензивирањем пољопривредне производње пронађен је и начин за добијање веће количине семена са исте површине. То се постиже повећањем међуредног размака, као и размака између биљака у реду. На овај начин се даје биљци оптималан простор и осветљеност за гранање, јер са повећаним бројем бочних грана повећава се и број цветова. Није од малог значаја и понашање опрашивача. Запажено је да у густом усеву пчеле посећују само горње цветове, јер су доњи цветови у сенци и на њима вребају предатори. У различитим земљама и различитој клими оптимална густина семенске луцерке је различита, али за све је заједничко да широкоредна сетва даје највиши принос семена. У нашим условима најбоље се показала сетва у кућице 50х50 цм, са сетвеном нормом око 1,5 кг/ха семена. Не препоручује се смањење количине семена испод 0,5 кг/ха (0,5 кг/ха). Сетва са међуредним размаком 10-15 цм даје 250-400 кг/ха семена, у редове на 60 цм даје 500-600 кг/ха семена, а у кућице 50 х 50 цм даје 600-800 кг/ха семена, у повољним годинама и до 1200 кг. С обзиром на цену семена, финансијски се више исплати засновати интензиван чисто семенски широкоредни усев него ускоредни комбиновани усев за семе и сено.
Луцерка није превише захтевна у погледу влаге, али је неопходна избалансирати наводњавање у сушним условима, зато што се разликују потребе усева за сено од усева за семе. За усев за сено пожељна је већа влага у земљишту због што јачег развоја вегетативне масе, док је за семенски усев најбоље одржавати релативну влажност земљишта на 75-80 % до пред цветање, како би се развила надземна маса и биљка добро разгранала а после тога влагу земљишта одржавати на око 60 %. На овај начин се спречава кретање нових изданака пре сазревања семена. У току цветања биљке троше 30–40% укупне количине воде, а у периоду од наливања до сазревања семена 45–55%. Према најновијим истраживањима, потреба за водом код луцерке после почетка цветања не само да се не смањује, већ се повећава до фазе почетка сазревања семена. То је због интензивног развоја биљака и формирања велике количине лисне масе и махуна. Због тога не треба дозволити да луцерка остане без воде у овим тренуцима.
У неким земљама су рађени експерименти са привлачењем опрашивача. Наиме, усев је третиран раствором меласе по ивицама парцеле у ширини од 4-5 м и количином 8-10 кг/ха и тако је повећан принос семена за 23-27 %.
Од задње косидбе до жетве семена потребно је два и по до три месеца, што по фазама изгледа овако: од косидбе до почетка цветања прође месец дана, затим још 20-ак дана развученог цветања, семе је зрело око 4 недеље после опрашивања цвета луцерке, а потребно је још 2-3 недеље да се осуши. Теоретски, могло би се добити две жетве семена у једној производној години – прва жетва рачунајући од кретања вегетације почетком априла до почетка јула, друга до почетка октобра. Овде постоје оправдани ризици зато што је први откос обично превише бујан због велике резерве влаге из зимског периода, а код друге жетве у време цветања може да наиђе хладан период када не лете опрашивачи, а такође и зрење би било под знаком питања у хладним јесењим данима. С обзиром да је клима промењена и лето је продужено за 17 дана – вреди покушати.
Драгомир Радић, ПССС Смедерево

[Autor]

Članci