Setvu graška u bašti treba početi pred kraj zime, od polovine februara , čim to vremenski uslovi dozvole. Mlade biljke graška podnose blagi mraz od – 2 do-4 °C bez većih oštećenja.
Optimalan rok setve za naše područje je od 1. do 15. marta a može da se produži najviše 10-15 dana. Kasnija prolećna setva u aprilu utiče na smanjenje prinosa. Seme sorti graška s okruglim i glatkim zrnom počinje da klija na t od 1 -2°C a onih naboranog zrna na 4-6°C.
Preporuka je da se u prvim rokovima seju sorte okruglog I glatkog zrna – Mali provansalac, zatim rane sorte naboranog zrna – Tamiš, Dunav, Kelvedon, a u kasnim rokovima srednje kasne i kasne sorte- Džof, Fruškogorac i druge. Setvu graška u bašti obaviti u trake sa 4-5 redova a rastojanje između redova treba da bude 20 cm a između traka 40 cm. Razmak između semena u redu treba da je 3-5 cm. Ovakva setva odgovara sukcesivnoj berbi u baštenskoj proizvodnji.
Ako se seju sorte za jednokratnu berbu, seme graška se seje gustoredo na međurednom rastojanju od 20-25 cm, bez trake , da bi se dobile 120-130 biljaka po metru kvadratnom. Time se postiže ujednačena zrelost useva i bolje povezivanje biljaka viticama , što doprinosi njihovom manjem poleganju.
Dubina setve zavisi od roka setve, tipa zemljišta i kreće se od 3-4 cm.
Količina semena za setvu zavisi od planiranog sklopa biljaka po m², mase 1000 zrna, i trebalo bi da iznosi 220-300 gr za 10 m². U zavisnosti od t i vlage zemljišta , grašak niče za 14-20 dana.
Grašak ima kratak vegetacioni period i gaji se u gustom sklopu i mere nege su navodnjavanje, zaštita od korova- plevljenje
. Rane sorte za berbu sazrevaju za 55 dana od nicanja a kasne do 90 dana. Berba počinje kada su mahune sjajne, pune i jedre. Najkvalitetnije zrno je kada se grašak bere do tri puta.
Biljke sorti za jednokratnu berbu se počupaju sa parcele, na nivou korenovog vrata, zatim se poberu mahune i okruni zrno. Berba ne bi trebalo da kasni jer zrno brzo prezreva i gubi se kvalitet. Ukoliko se ne može celokupna količina zrna odmah konzervirati, mahune čuvati na hladnom mestu. Dobrim prinosom se smatra ako se sa 10 m²dobije od 6-10 kg zelenog zrna.
Ljiljana Vuksanović
Vuksanović Ljiljana
Vuksanović Ljiljana