Svake godine površine pod cveklom u pomoravskom okrugu se povećavaju. razlog je što je cvekla tražena povrtarska kultura, može se proizvoditi kao rani i postrni usev i zahvalna je zbog lake proizvodnje, lakog čuvanja i znatno bržeg vađenja u odnosu na šargarepu. Cvekla je biljka izraženih zahteva za toplotom i ne otpornošću na mrazeve. U prolećnoj proizvodnji setva se obavlja početkom aprila, kada se zemljište zagreje na 6-10 stepeni a u postrnoj do 15. jula. Najbolje prinose daje na plodnim, dubokim zemljištima, bogatim organskom materijom, aluvijalna zemljišta. Cvekla je osetljiva i na reakciju zemljišta, najviše joj odgovaraju pH 6,5-7. Na kiselim zemljištima prinosi su mali i lošeg kvaliteta. Na lakim peskovitim zemljištima , primenjuje se kombinovano đubrenje stajnjakom i mineralnim đubrivima. Na plodnim zemljištima nije potreban stajnjak, ali je za cveklu bolje da dođe na parcelu koja je predhodno đubrena njime. Mineralna đubriva se unose pred setvu, a jedan deo u prihrani.
Kao naknadni usev gaji se posle ubiranja graška, salate, ranog kupusa ili krompira. Pri postrnoj setvi postiže se bolji kvalitet cvekle, ali na temperaturi preko 30 stepeni C inhibira se nicanje, pa se često dešava da letnja setva ne uspe. Cvekla najbolje niče na temperaturi 15-20 stepeni C, pa zbog toga sledi kolebanje kada je sejati. Pošto su letnji meseci sušni, topli i brzo se gubi vlaga iz zemljišta, letnja proizvodnja ne može se zamisliti bez navodnjavanja. Kod postrne setve na nekim zemljištima dolazi do izvesnih poremećaja u razvoju cvekle usled nedostatka bora, naročito ako je godina sa malo padavina. Pojavljuju se crne pege na listu i korenu.
Cvekla može da se vadi u punoj zrelosti, kada ima najveći prinos, ali tada koren miriše na zemlju i ima grubu strukturu i debelu koru. Zato se cvekla vadi sa nepotpunim porastom jer ima nežnu strukturu, tanku koru i bolje se čuva u trapovima.
Miljković Mira
Miljković Mira