Ova gljiva se razvija samo na listu paradajza , u izuzetno retkim slučajevima može da se razvije na stablu i plodu paradajza.
S.lycopersici prouzrokovač je jedne od najčešćih bolesti u paradajza. U nekim slučajevima kada se masovno javi napad ove bolesti, može da osuši cele biljke paradajza. U poslednje vreme ovaj se parazit lako kontroliše i ne dozvoljava se omasovljenje bolesti, a sve uz pomoć veoma efikasnih preparata – fungicida koji ovog parazita drže pod kontrolom.
Simptomi : na lišću nastaju brojne pege koje su okrugle sitne, sive boje u sredini, mrke po obodu, a u centru pega uočavamo piknide – crne tačkice i to su reproduktivni organi patogene gljive. Pege se međusobno spajaju, zaraženo lišće se uvija, suši i opada i zaustavlja se porast biljaka. Najpre biva zaraženo donje lišće, a onda se bolest širi ka vrhu stabla i zaražava i mlado lišće.
Gljiva prezimljava u zaraženim biljnim ostacima u piknidima dok se piknosporama na semenu prenosi iz generacije u generaciju. Prve infekcije mogu nastati u semeništu i pikirištu ili u polju ako je direkna setva. Infekcija nastaje ukoliko ima zaostalih biljnih ostataka i ako je seme zaraženo. Pod uticajem vode za navodnjavanje piknidi bubre i oslobađaju piknospore, voda ih raznosi dalje, a kišne kapi svojim udarom nanose ih na lišće paradajza nakon čega nastaje infekcija. Pogodne temperature za razvoj gljive su od 1,5-34 °C. Obrazovanje piknida nastaje između 15 i 28 °C, dok je optimalna t za razvoj parazita 25 °C.
Suzbijanje: agrotehničke mere su od velike važnosti u smislu prevencije da se ne dogodi zaraza , a podrazumevaju uklanjanje biljni ostataka sa parcela, plodosmena , dezinfekcija semena kao i leja za proizvodnju rasada. Preventivni tretmani rasada u semeništu i pikirištu su obavezni. Brojni fungicidi su efikasni u suzbijanju ovog patogena. U našoj zemlji su registrovani preparati na bazi neorganskih jedinjenja bakra i kombinacije a.m.boskalid+piraklostrobin.
PSSS Šabac, Slavica Maksimović
Maksimović Slavica
Maksimović Slavica