[Rašić SuzanaUčesnik]

SEOSKI TURIZAM KAO PERSPEKTIVA MALIH POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA – Rašić Suzana
Turizam može da se definiše i kao skup delatnosti koje su usmerene na zadovoljenje potreba privremenih posetilaca jednog mesta.
Seoski turizam se odnosi na privremeni boravak posetilaca u selima i njihovom okruženju iz njihovih zdravstvenih razloga i potreba za povremenim vraćanjem prirodi, načinu života u harmoniji s prirodom i tradicijom.
U funkciji turizma su saobraćaj, ugostiteljstvo, trgovina, poljoprivreda i druge delatnosti.
U razmatranju seoskog turizma iz ugla porodičnih poljoprivrednih gazdinstava korisno je da se sagledaju: perspektive seoskog turizma i ograničenja za seoski turizam u perspektivnim krajevima za njegov razvoj.
Porast opšte zdravstvene prosvećenosti stanovništva, kao i pojedina iskustva, doprinose širenju saznanja o zdravstveno korisnom boravku u privlačnim planinskim i potplaninskim predelima, korisnijim u odnosu na priobalje mora, u prostoru zakrčenom posetiocima i vozilima sa uobičajeno visokom temperaturom i visokim cenama usluga.
Odsustvo gradskih tegoba izazvanih saobraćajem, industrijom, zgusnutom gradnjom, odnosno zdraviji klimatski uslovi od gradskih, zatim životinje, cveće, planinske vode, pejzaž i druge pojedinosti znače zadovoljstvo gostima iz gradova sa posebnim interesovanjem. Niži troškovi ishrane i smeštaja podstiču i podsticaće turistička kretanja društvenih grupa nižih platežnih sposobnosti ka seoskim turističkim odredištima. Seoski turizam je u stvari, već i sada stvarnost u pojedinim krajevima. Poznato je da je prisutna tendencija blagog rasta poseta zdravstveno privlačnijim predelima.
U okviru opštih turističkih tendencija, ugostiteljstvo u smislu pružanja usluga smeštaja i ishrane dobija perspektivu i na selu. Pružanje ugostiteljskih usluga je moguća dopunska delatnost nekih porodičnih gazdinstava. Seoski turizam, pored usluga smeštaja, doprinosi prodaji poljoprivredne robe, kao hrane i pića. Širenjem takvih turističkih kretanja se stvara mogućnost za povećanje prihoda pojedinih poljoprivrednih gazdinstava.
Međutim, za razvoj seoskog turizma postoje i ograničenja, naročito na privlačnijim predelima. To su, pre svega:
1) nedovoljno znanje o uslovima za obavljanje ugostiteljske delatnosti, mogućnostima i perspektivi seoskog turizma uopšte;
1) nedovoljnost zadovoljavajućih smeštajnih kapaciteta u skladu sa propisima za turističke usluge u domaćoj radinosti; nezadovoljavajući putevi i zapuštene staze koje su upotrebljive za rekreaciju;
2) neuređena i neobeležena izletišta, postojeća i perspektivna turistička odredišta u selima i njihovom okruženju itd.
Popravku puteva i uređenje staza i izletišta meštani sela iz zajedničkog interesa delimično mogu udruženo, bar delimično sami da izvrše ne čekajući opštinsku turističku organizaciju.

[Autor]

Članci