[Nikolić ZoranUčesnik]

Кошење првог откоса луцерке и спремање сена је углавном проблематично скоро сваке године јер пада у време нестабилних временских прилика. Понекад зна да траје и до 10-ак дана уз неколико квашења и превртања. Последице тога су знатни губици хранљивих материја па се добија храниво које само носи назив сено луцерке. Такво храниво ни приближно не одговара по квалитету ономе што би то требало стварно да буде. Тако се добија скупо храниво, проблематичног квалитета.
Решење овог проблема је у спремању сенаже од првог откоса луцерке.За разлику од силаже, сенажа има већи садржај суве материје ( 40 – 60 % ). Процес спремања сенаже луцерке почиње делимичним сушењем ( провењавањем ) покошене масе што је слично поступку припреме сена а наставља се конзервисањем провенуле масе као код силаже. Предности оваквог начина конзервисања луцерке су вишеструке:

квалитет провенуле зелене масе је очуван па је хранљива вредност сенаже најприближнија зеленој маси од које се припрема.
губици најквалитетнијих делова биљке ( лишће и цветови ) су минимални,
добијање хранива јефтинијег од сена луцерке,
добијање хранива квалитетнијег од сена луцерке ( сенажа луцерке садржи 20 до 24 % укупних протеина у сувој материји а сено 16 до 18 % ),
бољи производни резултати у исхрани крава,
интензивније коришћење површина под луцерком јер се због нешто раније косидбе и брзог уклањања покошене масе са парцеле луцерка брже регенерише.

Обзиром да је луцерка сврстана у групу биљака које се не могу саме силирати, то значи да се зелена маса луцерке мора на неки начин „припремити“ за спремање сенаже. Постоји неколико начина за припрему сенаже луцерке:

провењавање покошене зелене масе,
мешање са биљкама које се лако силирају,
додавање сировина са већим садржајем шећера ( прекрупа зрна кукуруза, меласа, суви резанци шећерне репе, сурутка у праху ),
биолошки додаци ( бактеријско-ензимски инокуланти ).

Покошена луцерка, зависно од временских прилика, треба да провене ( да се суши ) од 3 до 4 па до 6 до 8 часова а некад и више. Циљ је да се влага у покошеној маси сведе на 45 – 55 %. Тако провенула маса се сецка сило-комбајном и њоме пуни објекат за сенажу.
Приликом пуњења објекта маси се могу додавати:

прекрупа зрна кукуруза у количини 4 до 7 %,
меласа у количини 2 до 4 % или 3 до 5 % ( раличите препоруке различитих аутора ), претходно разблажена водом у односу 1:1 до 1:3,
суви резанци шећерне репе у количини 5 до 10 %,
сурутка у праху ( дехидрирана сурутка ) у количини 1 до 3 %.
инокулант по препоруци произвођача

Без обзира за коју варијанту се определили, материјал који се додаје треба што боље распоредити у маси за сенажу како би се добила што хомогенија маса што је услов за бољу ферментацију.

Ако секористи инокулант, припремљеним раствором прска се маса за силирање. Зелену масу луцерке најбоље је прскати на откосу пре сецкања, ( ако није висока температура ) a у случају високих температура масу за силирање прскати при истовару у објекат за силирање и добро измешати пре гажења.
Даљи поступци припреме сенаже су истоветни као код силирања. Објекат треба напунити у што краћем року и што пре и што боље сабити масу а по завршетку пуњења објекта по могућству извршити покривање фолијом.

Николић Зоран дипл. инж.

[Autor]

Članci