SADNJA MALINE

Gledanje 1 članka - 1 do 3 (od 3 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #517211
    Đorđević Goran
    Učesnik

      Pri podizanju zasada po sistemu žbunova potrebno je pre sadnje obeležiti
      sadna mesta, dok za sadnju po sistemu pantljika ili špalira to nije neophodno,
      jer se sadnja obavlja u brazde ili iskopane jamiće na malom rastojanju.
      Brazde se najčešće otvaraju plugom koji je vučen malim traktorom, a
      jame se kopaju ašovom ili motikom. Ako je zemljište prethodno dobro pripremljeno,
      dovoljno je da brazde budu duboke 10 do 15 cm i jame budu dimenzija
      20 x 20 x 15 cm.
      Vreme sadnje. Od pravilnog izbora vremena sadnje uveliko zavisi prijem
      i razvoj posađenih sadnica maline. Vreme sadnje zavisi od osobine sorte, načina
      razmnožavanja i ekoloških uslova datog područja. U principu, malina se može
      saditi u jesen od završetka vegetacije pa sve do proleća pred početak vegetacije.
      Sorte crvene maline koje se razmnožavaju izdancima bolje je saditi u jesen ili u
      toku zime kada to vremenske prilike dozvoljavaju, nego u proleće. Pri jesenjoj
      sadnji sadnice se do proleća prime i koren se dobrim delom obnovi, pa se u proleće
      početkom vegetacije počinju normalno razvijati, dok je pri prolećnoj sadnji,
      a posebno u područjima i godinama kada u to vreme nema dovoljno padavina,
      znatno slabiji prijem i razvoj. U toplijim i suvljim područjima, kao i na lakšim
      194
      propustljivim zemljištima je od posebnog značaja da se obavi jesenja sadnja. U
      vlažnijim područjima, na težim zemljištima ili u zasadima sa instaliranim sistemom
      za navodnjavanje može se postići dobar prijem i razvoj sadnica i pri ranijoj
      prolećnoj sadnji.
      Kasna prolećna sadnja višestruko je nepovoljna zbog toga što se u to
      vreme počinju intenzivno razvijati pupoljci na korenu i podzemnom delu stabla,
      koji se vrlo lako očenjuju prilikom sadnje. Na taj način, pored lošijeg prijema
      razvija se i znatno manji broj izdanaka u prvoj i u narednim godinama, zbog čega
      se kasnije postiže ulazak u punu rodnost.
      Sadnja maline iz kontejnerskih sadnica dobijenih kulturom tkiva može
      da se obavi do početka maja. Takve sadnice u kontejnerima (alveolama dimenzija
      4×4 cm), visine su oko 10-15 cm i imaju 3-4 lista. One nastavljaju rast neposredno
      po sadnji i ne smeju biti izložene niskim temperaturama.
      Sadnja remontantnih sorti maline obavlja se u jesen i tokom zime (kada
      to vremenski uslovi dozvoljavaju) na rastojanju 2,5-3 m x 0,5 m. Sa preporučenim
      rastojanjem potreban broj sadnica po 1 ha iznosi od 6.700 do 8.000.
      Goran Đorđević
      PSSS Smederevo

      #517600
      Brane
      Učesnik

        Zamolio bih vas da ocenite da li je praksa koja se često može čuti oprvdana.
        Navodi se da kada se sadnja malina završi da se preporučuje da se maline zaliju
        rastvorom ridomila .

        Da li je to opravdano i ako jeste koju koncetraciju ridomila treba primenjivati odnodno koliko grama u 10 litara vode.

        #517671
        Đorđević Goran
        Učesnik

          Poštovani. Nije praksa zalivanja rastvorom ridomila, ali ukoliko imamo zaražen sadni materjal patogenom Phytophtora fragarie var. rubi ( trulež korena ) u cilju sprečavanja daljeg širenja razvoja truleži korena. Zaraza se može ostvariti zaraženim sadnim materijalom. Na 10 litara vode staviti 65 grama i sa tim rastvorom zalivati maline u širini od 30 cm sa obe strane reda.

        Gledanje 1 članka - 1 do 3 (od 3 ukupno)
        • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.