[Tanasković BrankoUčesnik]

Све подлоге које се произведу на било који начин вегетативним путем, саде се у јесен у растило у циљу калемљења. У растило се саде и оне подлоге уколико је реч о производњи садница без калемљења, са изузетком јагоде, малине, рибизле, купине,огрозда, јер се оне могу одмах употребити за сађење на сталном месту.
Растило по површини заузима највећи део расадника. Земљиште у њему требало би да је дубоко и довољно плодно, растресито и умерено влажно. Припрема земљишта се састоји у његовом подмирењу важнијим хранљивим материјама. Воћне саднице на земљишту намењеном за растило остају две вегетације. Прве вегетације развијају се подлоге, а друге једногодишње саднице.
Обзиром да се развија велика вегетативна маса, а производи се и до 80.000 садница по hа, потребно је да се земљиште подмири органском материјом, као и важнијим минералним састојцима – пре свега фосфором и калијумом. Зато је веома битно пре заснивања урадити агрохемијску анализу земљишта. Уколико у земљишту нема бар 3% хумуса, око 10 mg P2O5, и 20 mg K2O у 100 gr ваздушно суве земље, неопходно је до ових норми изравнати биланс ових елемената. Само агромелиоративно ђубрење изводи се на начин како се ради приликом подизања воћњака.
Основна припрема земљишта на парцели састоји се у дубоком орању, односно риголовању на дубини око 60 cm. Након овог орања, обавља се површинска обрада равнањем ротационом дрљачом, тањирачом или култиваторима за предсетвену припрему.
Припрему земљишта за растило ваљало би обавити у летњим месецима, како би се сађење подлога обавило у јесен, које има више предности од пролећног заснивања. Сађење подлога може се обавити и током зиме, само уколико није појава мразева. Изузетно се подлоге саде у пролеће.
Најбоље су подлоге старости само једну годину, са добро развијеним кореном. Сувише развијене подлоге, дебље од 8мм не би требало да се саде у растило. У наредној вегетацији оне ће сувише ојачати, тако да ће бити неподесне за производњу садница.
Подлоге за садњу требало би непосредно пре сађења да се припреме. Ови поступци подразумевају издвајање прве од друге класе, које се одвојено саде на посебним парцелама. Са подлога се углавном уклањају превремене гранчице, а корен им се скраћује. Такође, уклањају се повређене и поломљене жиле. Уколико се на подлогама примете макар и сумњиви симптоми обољења, нарочито од рака ( Bacterium tumefaciens ) такве се подлоге обавезно елиминишу. Такође, корен подлога требало би заронити у припремљени раствор ради дезинфекције против болести. Надземни део требало би скратити на око 20-25 cm. Код неких генеративних подлога може и ниже, да се калемљење врши на новом леторасту.
На почетку садње обавезно требало би формирати план сађења. Сађење подлога у растило најчешће је у редове, а свака подлога требало би да се сади на посебним парцелама. Калемљење се лакше изводи, подлоге имају исти хранљиви простор, а и важни други поступци се брже обављају ( на пример пинцирање, везивање и др.).
Најчешће се подлоге саде на међуредном растојању 90-120 cm, док у реду на 10-20 cm. После сваког шестог реда оставља се растојање за пролаз трактора, којим се врши потребна обрада против болести и штеточина.

Мр Бранко Танасковић
ПССС Чачак

[Autor]

Članci