[Vulović LidijaUčesnik]

Ima jednu generaciju godišnje. Odrasla rutava buba prezimi u zemljištu na dubini od 3-10 cm. Izlazi iz zemljišta u rano proleće, kreće se u pravcu biljaka koje su u cvetu jer se najradije hrani cvetovima. U rano proleće zadržavaju se na cvetovima žute boje, podbela i maslačak, kasnije se sele na cvet uljane repice a zatim jagodu, jabuku … Voće naseljavaju kada počne cvetanje. Hrane se svim delovima cveta, i mogu potpuno uništiti rod. Pri istoj brojnosti rutave bube kada je toplo prilikom cvetanja štete su značajno manje. U slučaju dužeg perioda hladnog vremena prisutno je manji broj cvetova pa štete mogu biti ogromne. Nakon ishrane koja traje desetak dana, polažu tridesetak jaja u zemlju ili ispod biljnih ostataka. stadijum traje 10-20 dana uz relativnu vlažnost 20-60%. Larve su grčice, žive u zemlji hraneći se biljnim ostacima i sitnim korenčićima. razvoj larve traje 2-3 meseca. Lutka je u zemlji a odrasla rutava buba se nalazi u svojoj komorici čekajući naredno proleće. Praćenje pojave rutave bube može se obaviti vizuelnim pregledom, metodom otresanja i postavljanjem mirisnih klopki. Bube se javljaju najpre po rubnim redovima, pa na njima treba primeniti taktiku masovnog izlovljavanja.   Postoje kupovni mirisni atraktanti koji se postavljaju u klopke. Atraktanti se mogu praviti otapanjem Negro ili Bronhi bombona u vodi, ili se sipa ekstrat sa mirisom jagode. Ovakvi rastvori se sipaju u bele ili plave posude koji se kače po voćnjacima. Obavezno postaviti po rubnim delovima voćnjaka.   Postavljanje zaštitnih mreža na manjim voćnjacima odlična je zaštita od rutave bube, ali u tom slučaju neophodni su silikonski bumbari da vrše oplodnju gajene biljke.   Hemijsko suzbijanje nije se pokazalo dovoljno efikasno, jer insekt dolazi svakodnevno na biljke u cvetu, a rezidualno dejstvo nije dovoljno da ubije rutavu bubu. Međutim hemijskim tretiranjem uništavamo veliki broj pčela koje vrše oprašivanje i na koje i te kako deluje rezidualno dejstvo insekticida koji se zadržavaju na cvetu. Smanjenjem brojnosti pčela nanosimo veće štete nego što rutava buba nanosi biljci. Preporučuje se pravljenje mesta koja privlače ženku da polaže jaja. Ova mesta se prave prekrivanje zemljišta senom, prekopavanjem tako da se seno i zemlja izmešaju i ponovo pokrije senom, zaliva se da uvek bude vlažno. Svojim čulima ženka ovakvo mesto uvek prepozna i sa veće daljine dolazi da tu polaže jaja. Nakon polaganja jaja i piljinja larvi mesto treba zaliti insekticidima sa aktivnom materijom hlorpirifos. Na ovaj način smanjuje se brojnost rutave bube u narednoj godini.

[Autor]

Članci