Ova bolest plodova šljive široko je zastupljena ali do jačeg napada dolazi samo u godinama sa prohladnim i kišovitim prolećem kada,ako se ne preduzmu mere zaštite,može biti uništeno i do 80% plodova. Posebno je osetljiva sorta požegača.
Zaraze mogu biti endogene u obliku micelije u grančicama šljive i egzogene kada su askospore/konidije na kori stabla ili ispod ljuspi pupoljaka .Spore dospevaju na plod odmah po zametanju i vrlo brzo klijaju vršeći zarazu a kritična faza je od zametanja do veličine plodova 5-10mm.Posledica infecije je deformacija i izduživanje ploda koji podsećaju na rogač po čemu je ova bolest i dobila naziv. Kod ovog patogena nema sekundarnih infekcija.
Suzbijanje prouzrokovača ove bolesti treba vršiti mehaničkim putem (uklanjanem obolelihh grana i plodova) i hemijskim merama koje podrazumevaju primenu preparata na bazi bakra u fazi mirovanja do faze bubrenja pupoljaka i jednim od preparata na bazi ditiokarbamata,ftalimida ili anilinopirimidina u vreme precvetavanja do faze zametanja plodova.
Ilić Nenad
Ilić Nenad