[Vujinović SnježanaUčesnik]

Duboka obrada zemlјišta, koja prethodi podizanju višegodišnjih zasada, naziva se rigolovanje ili duboko oranje zemlјišta koje podrazumeva rastresanje, droblјenje i premeštanje zemlјišnih slojeva. Ova agrotehnička mera obrade zemlјišta je veoma važna jer se njome stvaraju povolјni uslovi za razvoj korenovog sistema bilјaka u prvim godinama nakon sadnje.
Koristi od rigolovanja su višestruke pre svega u tome što prilikom premeštanja zemlјišnih slojeva rastresita i najplodnija zemlјa se smesti na onu dubinu u kojoj će se razvijati najveći deo korenovog sistema. Rigolovanjem se iznose na površinu zemlјišta ostaci korenovog sistema prethodne kulutre gajene na toj parceli, što omogućava lakše čišćenje zemlјišta od njih. Zemlјište posle rigolovanja upija i zadržava veću količinu vode od padavina te se tako stvara povolјniji vodni režim zemlјišta. Đubrivo se pri rigolovanju unosi u dublјe slojeve zemlјišta gde će se razvijati najveća masa korenovog sistema. Ovom agrotehničkom merom se u sloju obrađenog zemlјišta stvaraju povolјniji vodni i vazdušni režim zemlјišta a istovremeno i aktiviraju mikroorganizmi i niz biohemijskih procesa što sve doprinosi stvaranju povolјnijih uslova za rast, razvoj i plodonošenje višegodišnjih zasada.
Rigolovanje se može obaviti tokom cele godine ukoliko to vremenski i zemljišni uslovi dozvoljavaju. Najpovolјnije vreme je u jesen ukoliko se sadnja obavlјa na proleće naredne godine. Nije preporučlјivo rigolovati ni previše suvo kao ni previše vlažno i smrznuto zemlјište. Prilikom rigolovanja suvog zemlјišta dolazi do izvalјivanja velikih grudvi koje posle otežavaju obradu jer se teško usitnjavaju. Ukoliko se rigoluje i suviše vlažno zemlјište, tada dolazi do kvarenja mehaničke strukture zemlјišta, odnosno vodno vazdušnih osobina zemlјišta, a to kasnije utiče na dalјu pripremu zemlјišta za sadnju. Nakon prvih jesenjih kiša, kada je zemlјište dovolјno vlažno ali ne i prekvašeno, rigolovanje je najlakše izvesti. Izrigolovano zemlјište će biti sposobno da akumulira dovolјnu količinu vode od zimskih padavina. Tokom zimskih meseci takvo zemlјište će biti izloženo dejstvu niskih zimskih temperatura što će doprineti stvaranju sitnomrvičaste strukture zemlјišta koja je idealna za svaki tip zemljišta. Do proleća se zemlјište slegne i tako dobro usitnjeno postaje pogodno za sadnju.
Rigolovanje se obavlјa na dubini od 60 do 120 cm, što pre svega zavisi od klimatskih uslova, tipa zemlјišta i dubine sadnje, odnosno dužine sadnog materijala. Suvlјa zemlјišta treba rigolovati dublјe nego vlažna. Može se rigolovati cela površina zemlјišta ili pojasevi širine od 1 do 2 m, ali je bolјe rigolovati celu povrišinu zemlјišta jer se tako stvaraju uslovi da se koren nesmetano razvija u svim pravcima.
Za duboku pripremu zemlјišta osim plugova za rigolovanje upotreblјavaju se i podrivači. Kao posledica učestalih i mnogobrojnih prohoda polјoprivredne mehanizacije kroz voćnjake i vinograde, u zoni korenovog sistema nastaju nepropusni slojevi zemlјišta, odnosno plužni đon. Bilјka može da stagnira u porastu zbog zadržavanja viška vode iznad sabijenog i nepropusnog sloja zemlјišta ili zbog nedostatka vode i hranlјivih materija koje se nalaze ispod vodonepropustlјivog sloja. Povremeno razbijanje ovih nepropusnih slojeva zemlјišta je izuzetno važno za nesmetan razvoj korenovog sistema bilјaka a to se najefikasnije postiže adekvatnim podrivanjem zemljišta.
Snježana Vujinović, dipl.inž.

[Autor]

Članci